DOSAD SMO PROMENILI 10 PROTOKOLA LEČENJA KORONE: Doktor Stojanović otkrio koji lekovi se koriste za terapije u CRVENOJ ZONI!

Foto: Tanjug/AP

Foto: Ilustracija

– Iako se protokol dosta puta menjao, u pitanju nisu bile drastične promene. On se prilagođava u skladu sa novim saznanjima, a bolnice u Srbiji ne zaostaju sa onima u svetu kada je lečenje kovid pacijenata u pitanju – navodi dr Stojanović.

Kako navodi Objektivov sagovornik, lekari u bolnicama u našoj državi svakom pacijentu pristupaju individualno, a terapija zavisi od više faktora.

– Protokol nije “Sveto pismo”, a koju će terapiju neko primiti, zavisi od težine njegove slike, godina i pridruženih bolesti. Za nekoga su ključni kortikosteroidi, dok neko drugi nikako ne bi trebalo da ih primi. Treba voditi računa da se oni ne daju prerano. S druge strane, kod antivirusnih lekova, kao što je slučaj sa “bamlanivimabom”, treba voditi računa da se ne zakasni sa njegovom primenom – kaže on.

OPREZNO SA “BAMLANIVIMABOM”

Profesor farmakologije navodi da lek “bamlanivimab” sadrži gotova antitela, ali da se on daje samo onima koji spadaju u određene rizične grupe u prvih deset dana.

– On će pomoći samo dok je klinička slika pacijenata blaga do umerena. Ako se uzme kasnije, ovaj skupoceni lek može i da pogorša stanje – kaže dr Stojanović.

“REMDESIVIR” PORAZIO “HLOROKIN”

On ističe da se u srpskim bolnicama već nekoliko meseci težim pacijentima daje antivirusni lek “remdesivir”, koji se pakazao kao jako dobro sredstvo za lečenje infekcije izazvane koronavirusom.

– “Hlorokin” je potpuno izbačen iz protokola, dok je u prvim danima lečenja počeo da se koristi i “farifiravil”. Iako se pacijentima daje vitaminska infuzija, nema dokaza da vitamini C i D pomažu protiv virusa. Svakako, oni ne odmažu. Takođe, preveliko konzumiranje kalcijuma može dovesti do aritmije, zbog čega treba voditi računa – navodi profesor.

UPITAN “IVERMEKTIN”

Iako se u svetu vodi preko 70 istraživanja o blagotvornom dejstvu leka protiv šuge „ivermektina” na stanje pacijenata zaraženih koronavirusom, dr Stojanović navodi da se on ipak neće naći uskoro u protokolu lečenja kovid pacijenata.

– Njegovo pozitivno dejstvo je potvrdio samo mali broj pacijenata, zbog čega su neophodne ozbiljne kliničke studije. Za koronavirus i dalje ne postoji zvaničan lek, zbog čega naučnici isprobavaju i lekove koji se primarno ne odnose na ovu vrstu infekcije – kaže dr Stojanović.