U VAŠINGTONU DOBIO PAPIR SA ŠEST ZAHTEVA: Đinđićeva poseta Americi u maju 2002. zapečatila njegovu sudbinu

Iznenadna poseta Zorana Đinđića Americi u maju 2002. zapečatila je sudbinu srpskog premijera koji je ubijen u atentatu godinu dana kasnije. Njemu je u SAD ispostavljena lista od šest zahteva (pogledajte okvir), za koju je odmah po izlasku sa sastanka u Vašingtonu prokomentarisao: "Ja ovo neću preživeti."

Prema rečima našeg sagovornika koji je u to vreme boravio u našoj diplomatskoj misiji u SAD, Đinđić je u Vašington doputovao s nevelikom delegacijom, u kojoj je od ministara bio samo šef diplomatije Goran Svilanović. Sastanci su bili na najvišem nivou, pa ih je tako primio Kolin Pauel, tada državni sekretar SAD, u hijerarhiji faktički prvi iza predsednika Džordža Buša.

- Amerikanci nisu zvanično dali Zoranu listu zahteva, ali je on sa sastanka izašao s papirom na kom je rukom ispisao sve što je Pauel tražio od njega. Od saradnje s Hagom, koja je označena kao prioritet svih prioriteta, uz zadate kratke rokove da se realizuje, pa nadalje. Bilo ih je šest - otkriva sagovornik Republike.

Kako kaže, videlo se da sve to Đinđića baš muči, pa je o tome govorio i na kolegijumu Vlade.

- On je doslovce na tom kolegijumu rekao: "Hag nam je sad trn u oku, teraju nas da to rešavamo, a narod mi to neće oprostiti." Izvadio je neki papir koji je doneo iz Amerike, na kom je zapisao te zahteve, i krenuli smo redom da analiziramo. Tada je rekao i da je rešavanje kosovskog pitanja sve bliže. Zbog toga smo, na moje insistiranje, održali niz sastanaka s Dobricom Ćosićem i napravili, na neki način, zaokret - navodi naš sagovornik, nabrajajući po sećanju ostale stavke s Đinđićevog papira:

- Osim tog Haga i strahovitog pritiska, Kosova koje smo morali da rešavamo, zapisao je i integracije i približavanje EU, kao pravac u kom bi trebalo da ide Srbija. Istakao je i da mora da se podigne nivo vladavine prava u zemlji, jačanje nevladinog sektora, zatim poboljšanje sektora pravosuđa i hvatanje ukoštac s korupcijom.