NEDELJA SEĆANJA NA TRAGEDIJE U RIBNIKARU, DUBONI I MALOM ORAŠJU! Evo kako se obeležava, oglasio se i direktor škole na Vračaru!

U Srbiji, od osnovnih do srednjih škola, obeležava se "Nedelja sećanja i zajedništva", posvećena očuvanju sećanja na žrtve masakra u Ribnikaru, Malom Orašju i Duboni. Ovo je vreme kada se kolektivno prisećamo tragedija koje su pogodile naše zajednice, osiguravajući da sećanje na one koji su nepravedno izgubili živote nikada ne izbledi. Međutim, pored toga, ova nedelja postavlja i važna pitanja o našem napretku kao pojedinaca i društva u celini. 

- Na putu smo snalaženja. Čini mi se da smo kao društvo nešto naučili, pre svega da moramo imati unapred neki plan reagovanja na ovakve situacije, iako se nadamo da se neće ponoviti. Moramo imati razrađen plan i ideju kako se zapravo odnositi prema žrtvama i kako se sećati njih. Obeležavanjem ove godišnjice, mislim da smo uspostavili dobre temelje za tako nešto - rekla je Vesna Nikolić Ristanović iz Viktimološkog društva Srbije za K1 i dodala da su sve vreme čitav proces nosile porodice ubijenih u OŠ "Vladislav Ribnikar".

Oni su inicirali i osnivanje multidisciplinarnog tima, tu su bili izuzetno aktivni, a odluka Vlade od 8. marta da se uspostavi radna grupa za razvoj memorijalnog centra i multidisciplinarnog tima je formalizacija nečega što je već bilo u toku, navela je Nikolić Ristanović.

Obeležavanje nedelje sećanja

Ona je dodala i da je ustanovljeno nekoliko nivoa obeležavanja. 

- Ne samo obeležavanje godišnjice, već nekoliko puteva koji idu dalje u sećanje i razvoj memorijalnog centra, kao što je virtuelna knjiga sećanja koja je otvorena i koja je nastavak onog sećanja u koje su ljudi već mogli da se upišu na godišnjicu, kao i konsultativni proces na nivou celog društva, gde građani mogu da napišu odgovore na više pitanja i iskažu kako se sećaju, koje su potrebe koje kao građani imaju, i kako misle da to sećanje treba da ide dalje, kao i kakav treba da bude Memorijalni centar. Ova nedelja je krenula od tog multidisciplinarnog tima i radne grupe, želim da istaknem ulogu porodica koje su najpogođenije u celom tom procesu. Sada imamo jedan jasan put - dodala je Vesna Nikolić Ristanović.

Direktor OŠ Vladislav Ribnikar, Ljubomir Pjevović ističe da je ovaj tragični događaj je izazvao ogromnu tragediju i ostavio dubok trag u našem društvu.

- Dogodio se jedan veliki zločin i ogromna tragedija, a nama svima, bez obzira da li želimo da prihvatimo ili ne, jedna velika pouka je šta treba da radimo i o čemu treba da razmišljamo, šta ne smemo dozvoliti sebi i kako da nastavimo dalje - kazao je i dodaje:

- Ovakva zbivanja i dešavanja su bila uvek negde tamo daleko. Onog momenta kada se ovakav zločin odigrao, nismo mogli da verujemo i da prihvatimo da se to dogodilo. Prvo roditelji te postradale dece, zaposleni koji su sve to videli i koji su prošli kroz sve to, zaposleni koji su u drugim školama. To je trenutak kada shvatite da se to dogodilo, da je moguće da se dogodi i da jednostavno morate da otvorite četvore oči. To nije vreme kako je to bilo nekada, jednostavno ide se u školu, na posao, obavljaš svoje obaveze i dužnosti i bez obzira što ti sve to radiš i trudiš se, opet postoji mogućnost da se ovo dogodi. To je ono što je zabolelo svakog prosvetnog radnika - rekao je direktor OŠ "Vladislav Ribnikar" i objasnio kakva je sada atmosfera u školi:

- Jeste godišnjica povezala, ali da bismo došli do tog povezivanja, bilo je neophodno da se radi. Ništa se ne događa tek tako. U ovakvim situacijama, kada se dogodi bilo kome da izgubi dete, to su jako teški trenuci i suočavanja sa time. Potrebno je da prođe određeni vremenski period procesuiranja i tugovanja. Za taj vremenski period svi se suočavaju sa tim šta se dogodilo, prihvatanje koliko je čoveku potrebno da prihvati, da nađe smisao života dalje, na koji način. To su sve bitni elementi. Kada se dogode strašne stvari i kada su ljudi u strahu, a svi su bili. Možete misliti školu gde se to dogodilo. U tom trenutku niko nije imao odgovore na pitanja koja su postavljali, a koja su logična. Zašto se to dogodilo? Ko je kriv? To su trenuci kada se postavljaju takva pitanja i kada čovek nema odgovor u jednom momentu, dolazi u stanje straha, a on se pojavljuje kao posledica toga. Onda imamo onaj deo kada polako počinje da se javlja nezadovoljstvo i agresija, posledica tog stanja je polarizacija. Sada više nema agresije. To je naša škola, škola naše dece, ta deca su naša sva. To se dogodilo kod nas i prosto smo svesni toga, to su naši roditelji postradale dece. Nisu neki tamo roditelji ili tamo negde neka deca, to su naša deca. Deca koja su sa visokim dostignućima i elita našeg društva. Nažalost, jedan deo naše elite je otišao.

BONUS VIDEO