"SESTRA I JA SMO BEŽALI DOK SU NAM USTAŠE KLALE MAJKU"

Foto: ST/V. LUKIĆ

Teške uspomene: Jelena Buhać Radojčić i Gojko Rončević Mraović

Gojko danas ima 84 godine, a u logor je dospeo kao sedmogodišnjak. Scene brutalnih ubistava Srba i srpske dece i sada ga progone.

- Klali su sve redom. Vatreno oružje koristili su samo kad bi neko bežao, da ga zaustave. Barake logora toliko su bile pune da su decu na kraju morali da smeštaju na otvoren prostor opasan bodljikavom žicom. Svakog dana tu je umiralo između 10 i 15 dece. Decu su dovozili kamionima, a ona su već bila polumrtva, pregladnela ili bolesna. Neka su u toku vožnje skakala pod točkove kamiona, a vozač ustaša na to se nije ni obazirao - priseća se Gojko, koji je spasen kada su partizani oslobodili logor.

Jelena Buhać Radojčić (84) takođe je imala svega sedam godina kada je odvedena u logor Stara Gradiška.

Danas želi da izađe na videlo sve što su im ustaše radile.

- U logoru je bilo strašno, ući tamo, odvojiti se od majke, gledati druge kako umiru u mukama... Rođeni brat, koji je tada imao samo četiri godine, baba i deda su mi zaklani. Od oca sam se rastala tako što je morao sam sebi da iskopa raku, a onda su ga ustaše ubile maljem. Moj brat Ilija, koji je imao dve godine, nestao je u Zagrebu. I danas ga tražim - priča Jelena.

Pored Gojka i Jelene, laureati u oblasti kulture sećanja za jasenovački nezaborav su i prof. dr Gideon Grajf, ekspert za Aušvic, Majdanek i Jasenovac, direktor izložbe "Jasenovac - pravo na nezaborav" i Smilja Tišma, preživeli dečji logoraš i osnivač udruženja logoraša Jasenovac. M. M. LESKOVAC