SVET JE DANAS ISTI KAO PRED DRUGI SVETSKI RAT! Milan Bogojević, publicista i bivši pripadnik KOBRI gost emisije "INTERVJU"

 

Gost emisije "Intervju", koju možete pogledati na Jutjub kanalu Republika news, bio je publicista i pisac istorijskih knjiga Milan Bogojević, bivši pripadnik elitne vojne jedinice Kobre. Razgovarali smo o malo poznatim detaljima iz srpske istorije, razotkrivajući, između ostalog, besramne afere sina Nikole Pašića Radeta, ko stoji iza lažnih memoara princa Đorđa Karađorđevića, te koji bezbednosni propusti su načinjeni pre atentata na kralja Aleksandra u Marselju.

- Rade Pašić je bio sve ono što ne valja. Kojeg god se lošeg prideva sad neko setio, bio je to. Mislim da je njegova najveća, odnosno najmonstruoznija afera, bila za vreme Prvog svetskog rata, kada je prodavao platinu neprijatelju, koji od toga pravio bombe za topove i koristio u izradi vazduhoplova. On je, pošto je bio zaposlen u našoj ambasadi u Parizu, mogao da platinu diplomatskom poštom šalje u kovčezima na neutralnu teritoriju u Bern, u Švajcarsku, a onda je u Švajcarskoj naš sekretar Mirković preuzimao te tovare i prodavao Nemcima po basnoslovnim ciframa. Platina se u vrlo malo količina koristila kao katalizator jer je TNT davala veću razornu moć kod bombi, a kod vazduhoplova je takođe bilo u maloj gramaži, ali teško se nabavljala i onda je potražnja bila veća od ponude. Rade Pašić je to iskoristio. I to nije sve. Da bi ta afera bila još monstruoznija, iz Berna je medikamente švercovao nazad za Pariz jer kažu da je najgore ako tovar ide prazan. Tad se najviše plaća. Ti medikamenti se završavali kao opijati na ulicama Pariza. Druga afera je bila kada su preprodavali stočni fond koji je stigao kao odšteta nakon Prvog svetskog rata iz Nemačke. Srbija je bila agrarna zemlja i najviše je pretrpela devastiranjem polja i stočnog fonda. Od Nemačke smo, kao odštetu, dobili 60.000 ovaca i oko 30.000 volova. I to je trebalo da se podeli narodu. A onda je tadašnji ministar poljoprivrede rekao da je nezgodno da se deli narodu. To je bilo prvo obrazloženje. Stoku su dali firmi "Impex" i još jednoj, koje je osnovao Rade Pašić, jednu u Zagrebu, drugu u Ljubljani. Da bi bilo manje sumnjivo, sakrio se iza jednog od svojih poslušnika Radomira Hofmana. Kad je o ovome počeo da piše list Republika, dato je detaljnije obrazloženje. Nemačka je rekla da daje odštetu u stočnom fondu pod uslovom da preuzmemo svoju stoku za sedam dana. Kraljevina SHS, navodno, nije imala ni novca ni sredstva da to uradi, pa je to dala privatnim firmama, a te privatne firme su uzele stoku da ne propadne. Na kraju, zbog reakcija lista Republika, ovce nisu dali tim firmama, ali volove jesu i oni su zaradili ili zgrnuli novac na toj aferi, negde oko 120-130 miliona tadašnjih dinara.

Da li je Rade Pašić uništavao ugled svog oca tim aferama?

- Ne bih rekao da je on baš u potpunosti urušavao ugled Nikole Pašića, koji prethodno sam Nikola Pašić nije urušio. Nikola Pašić je bio gospodar srpskih rudnika. On ih je dobijao jednim papirom koji se zvao povlastica. Na 50 godina. Plaćao ih je 1.500 dinara. To je bila jedna mesečna plata profesora, sudije, doktora. Znači, maltene za džabe je dobijao rudnike koje je kasnije izdavao stranim firmama.

Pisao si i o princu Đorđu Karađorđeviću, nesuđenom kralju Srbije?

- Da, tu je najpre zanimljivo to što memoare "Istina o mom životu", koji se pripisuju princu Đorđu, nije pisao on, nego Gojko Banović, novinar Politike. To je novinar koji je prvi plasirao laž da je Kalabić izdao Dražu. On je pisao taj feljton. Bio je lojalni vojnik Komunističke partije. Ti lažni memoari plasirani su s ciljem da se diskredituje Aleksandar Karađorđević, koji je tad bio mrtav više od deset godina. Reč je o knjizi koja je imala najbolji marketing u istoriji Jugoslavije. Verovali ili ne, "Istina o mom životu" je objavljena kao feljton u listu Politika u 90 nastavaka. Tu se vidi očigledna želja i cilj komunističkih vlasti da što više ljudi pročita te laži.

Da li možemo da kažemo da je princ Aleksandar abdicirao jer je, pošto-poto, želeo da ugura Srbiju u rat s Austrougarskom?

- Nije to baš tako prosto. On jeste bio za to da ako dođe do aneksije Bosne i Hercegovine Srbija uđe u rat s Austrijom. Taj rat nije bio potreban Srbiji. Nijedan rat u 20. veku nam nije bio potreban. Što se danas može videti, kad se prebrojimo. O čemu je govorio i Nikolaj Velimirović, koji je rekao da bi nas bilo isto kao i Engleza da nije bilo ratova. Postoji laž koja se danas često uzima kao stvarna činjenica. Radi se o tome da je navodno prilikom posete princa Đorđa ruskom caru Nikolaju Drugom dobio obećanje da će, u slučaju aneksije BiH, Rusija ući u rat. Ruski car nikad nije dao to obećanje jer ni Rusiji nije bio potreban novi sukob nakon rusko-japanskog rata. Istina je da su neki ruski vojni krugovi ubeđivali princa Đorđa da će Rusija zaštititi Srbiju u slučaju rata s Austrijom. Ali, ako ste diplomata i ako se razumete malo u politiku, znate da to baš ne ide tako. To je razumeo onaj drugi koji je bio s njim. To je Nikola Pašić. On je znao da od tog posla nema ništa.

Ima li uslova da se povuče paralela i kaže da aktuelna situacija u svetu danas podseća na onu pred Prvi ili Drugi svetski rat?

- Apsolutno! U ovom trenutku je atmosfera gora nego pred Prvi svetski rat. On je pripreman, ali čini mi se da je bio nekako gospodski i u rukavicama. Znalo se za pangermanski plan, međutim, na visokim nivoima. Nije se ništa kuvalo do hica u Sarajevu kad se upalilo bure i eksplodiralo. Drugi svetski rat je potpuno drugačiji. On se dugo kuvao. Svi su pokušavali da što duže sačuvaju mir. Ubeđivali su javnost da to neće biti tako kako je krenulo. Put u Drugi svetski rat bio je mnogo duži od onog u Prvi. On je bukvalno nastavak Prvog svetskog rata. Nemačka se spremala za njega od Versaja. Samo su se slagale kockice. Ovo trenutno jako podseća na Drugi svetski rat. I to termalnu fazu iz 1939.