HLADAN TUŠ ZA VJOSU I KURTIJA! Srbija korak bliža Evropskoj uniji, lažna država DOBILA PO UŠIMA

Evropska komisija usvojila je u sredu svoj godišnji Paket proširenja, koji pruža detaljnu procenu stanja i napretka koji su postigli Srbija,  Albanija, Bosna i Hercegovina, tzv. Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija, Gruzija, Moldavija, Ukrajina i Turska na svom putu ka pristupanju EU.

Procene su praćene preporukama i smernicama o reformskim prioritetima, navodi se u saopštenju Komisije i dodaje da je proširenje "istorijska prilika" kako za one koji pristupaju EU, tako i za sadašnje države članice i EU u celini. 

- Napet geopolitički kontekst čini ubedljivijim nego ikada da završimo ponovno ujedinjenje našeg kontinenta, pod istim vrednostima demokratije i vladavine prava. Već smo napravili velike korake poslednjih godina ka integraciji novih država članica, a  proširenje će ostati glavni prioritet nove Komisije - rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Foto: Tanjug/Virginia Mayo (STF)

Komisija je naglasila da proces proširenja nastavlja da se zasniva na zaslugama i zavisi od objektivnog napretka svakog partnera. 

- Ovo zahteva odlučnost da se sprovedu nepovratne reforme u svim oblastima prava EU, sa posebnim naglaskom na osnove procesa proširenja. Demokratija, vladavina prava i osnovne vrednosti će i dalje biti kamen temeljac politike proširenja EU. Članstvo u EU ostaje strateški izbor - navela je Komisija.

Visoki predstavnik EU Žozep Borelj rekao je na konferenciji za novinare u Briselu da su proteklih pet godina obeležili izazovi bez presedana i istakao da je članstvo u EU sada, više nego ikad, postalo strateški izbor. 

Foto: Tanjug/AP Photo/Hussein Malla

On je naveo da EU predlaže u Paketu proširenja detaljnu procenu stanja u zemljama koje teže da postanu članice Evropske unije i istakao da je procena zasnovana na pojedinačnim naporima kandidata, na osnovu zasluga, pri čemu je u osnovi vladavina prava.

Borelj je istakao da su se pregovori o pristupanju u proteklih pet godina vratili na vrh agende Komisije i ocenio da je postignut napredak u pogledu postepene integracije.

Ukazao je i da od 2024. godine nijednom građaninu Zapadnog Balkana neće biti potrebna viza za putovanje u Evropsku uniju i da je objavljen Plan rasta za Zapadni Balkan, kao i za Moldaviju i Ukrajinu.

- Usklađenost sa vrednostima EU, počevši od vladavine prava i zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, najznačajniji je pokazatelj strateške orijentacije u novom geopolitičkom kontekstu - naveo je Borelj, dodaje se u saopštenju. 

Evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji rekao je da "proširenje predstavlja geostrateško ulaganje u mir, stabilnost, bezbednost i socio-ekonomski rast našeg evropskog kontinenta". 

- Naš godišnji paket proširenja pruža činjeničnu i pravičnu procenu napretka naših partnera, zajedno sa jasnim smernicama, omogućavajući im da identifikuju gde ubrzane reforme mogu da dovedu do njihovog napretka ka članstvu u EU. Sa namenskim ekonomsko-investicionim planovima, Instrumentom za Ukrajinu, kao i Planovima rasta za Zapadni Balkan i Moldaviju, postavili smo dodatne alate i instrumente kako bismo pomogli zemljama da ubrzaju socio-ekonomsku konvergenciju i reformske napore na putu ka EU - naveo je Varhelji. 

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Kada je reč o Srbiji, Komisija je u izveštaju ponovila svoju ocenu da je Srbija ispunila merila za otvaranje Klastera 3, koji se odnosi konkurentnost i inkluzivni rast.

Komisija je navela da se od Srbije očekuje da u narednoj godini ubrza rad na sprovođenju reformi u vezi sa pristupanjem EU u celini, sa posebnim fokusom na prelazna merila o vladavini prava, kao i na obezbeđivanju povoljnog okruženja za civilno društvo i medije i da učini, kako je navedeno, "kredibilne napore u suzbijanju dezinformacija i stranog manipulisanja informacijama".

Kada je reč o tzv. Kosovu, EK je istakla da Priština treba da intenzivira napore na jačanju vladavine prava i javne uprave i zaštiti slobode izražavanja.

Evropska komisija je u izveštaju za tzv. Kosovo za 2024. godinu kritikovala Prištinu zbog sprovođenja aktivnosti suprotnih obavezama iz dijaloga na severu KiM i pozvala na formiranje Zajednice srpskih opština.

- Kosovo je u više navrata sprovodilo aktivnosti suprotne svojim obavezama iz dijaloga, uključujući policijske operacije protiv kancelarija i službi na severu, koje podržava Srbija, usvajanje uredbe Centralne banke Kosova o gotovinskim operacijama koje zabranjuju transakcije u bilo kojoj valuti osim evra od 1. februara 2024. godine, kao i zatvaranje kancelarija Poštanske banke Srbije i Pošte Srbije na severu Kosova - navela je Komisija i ukazala na visoke tenzije na severu KiM. 

Istovremeno je naglasila da je EU u više navrata izražavala zabrinutost "zbog stalnog nedostatka koordinacije" Prištine i negativnog uticaja na ljude na terenu, dok je ponavljala "da bi te akcije mogle dovesti do dalje eskalacije ionako nestabilne situacije".

- Odluka o gotovinskom poslovanju efektivno zabranjuje transfer sredstava iz srpske vlade kosovskim Srbima i drugim zajednicama, kao i kancelarijama na Kosovu koje podržava Srbija. Nažalost, nije se moglo naći obostrano prihvatljivo privremeno rešenje za ljude koji su najviše pogođeni ovom uredbom - navela je Komisija.

Foto: Tanjug/AP, R. Prelić

Komisija je, kao i u izveštaju o Srbiji, istakla da se od Beograda i Prištine očekuje da sprovode obaveze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, što, kako se napominje, uključuje osnivanje Zajednice srpskih opština na osnovu evropskog predloga predstavljenog stranama 21. oktobra 2023.

Komisija je, između ostalog, pozvala i na povratak srpskih zvaničnika sa KiM u tzv. kosovske institucije i održavanje lokalnih izbora na severu KiM, zatražila od obe strane da poštuju aranžmane za zvanične posete i da se konstruktivno angažuju na otvaranju mosta u Kosovskoj Mitrovici za saobraćaj vozila, a ocenila je i da nije postignut napredak u sprovođenju političke deklaracije o nestalim licima usvojene u maju 2023. godine. 

(Tanjug)

BONUS VIDEO