BADNJI DAN I BOŽIĆ: Običaji i tradicija tokom najradosnijeg praznika Božića

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Srećan Badnji dan svim čitaocima portala Republika.rs

Božić je veliki događaj za svakog vernika. Pravoslavci ovaj veliki hrišćanski praznik slave 7. januara, na dan koji označava rođenje Hristovo. Hrišćani tradicionalno veruju da bi tog dana svi koji su u svađi trebalo da se izmire. Srpski telegraf predstavlja tradicionalne običaje na Badnji dan, Badnje veče i Božić.

Badnji dan

Foto: Tanjug/J. PAP

Badnji dan je najstroži dan Božićnog posta. Po verovanju, na Badnji dan, već u ranu zoru, pucanjem iz pušaka i prangija objavljuje se odlazak u šumu po badnjak. Badnjak simbolički predstavlja ono drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini kada se Hrist rodio. Badnjak nagoveštava i drvo krsta Hristovog. Badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca. Vodi se računa da drvo prilikom pada padne direktno na zemlju. Ne sme se, dakle, zaustaviti na nekom drvetu. Kad se badnjak donese kući, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče. Osim badnjaka, na Badnji dan domaćin peče pečenicu, a domaćica u toku dana u jedno sito stavi sve vrste žitarica, suvih šljiva, oraha i jabuka i to sve stoji u vrhu stola gde se večera. Ponegde sito stave pod sto, a ponegde kod ognjišta. Tim žitom posipaju se badnjak, slama ispod stola i položajnik. Danas su običaji prilagođeni vremenu u kojem živimo, pa se badnjak najčešće kupuje na pijaci veče pre ili u samo jutro Božića, unosi u kuću i stavlja pored ili blizu slavske ikone.

Badnje veče

Foto: Tanjug/D.ANIČIĆ

Na Badnje veče domaćin kuće unosi badnjak, slamu i pečenicu. Badnjak se stavlja na ognjište, ali pošto ognjišta nema više, stavlja se pored šporeta ili peći i odmah se jedno drvo loži. Tamo gde nema peći ili šporeta, badnjak se stavlja kod pečenice. Slama se posipa po čitavoj kući, a naročito tamo gde će se služiti večera. Domaćica u slamu pod stolom stavlja razne slatkiše, parice i poklone, koje deca traže i pijuču kao pilići. Slama simbolizuje slamu u pećini na kojoj se Hrist rodio. Zatim se pali sveća i ukućani jedni drugima čestitaju praznik, očitaju molitvu, nakon čega večeraju posnu hranu i uživaju u porodičnom miru. Veruje se da bi trebalo na ovo veče vratiti sve pozajmljeno i pomiriti se sa svima s kojima ste bili u svađi kako bi cela naredna godina protekla u miru i slozi. U gradovima je običaj izmenjen, pa tako nije neobično videti mase ljudi okupljene u crkvenim portama kako zajednički pale badnjake, vesele se i pevaju pravoslavne pesme.

Božić

Foto: Tanjug/D. GOLL

Božić je najveseliji pravoslavni praznik, kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista, i slavi se tri dana. U božićno jutro domaćica mesi česnicu - pogaču u koju umesi novčić i izbocka je grančicom badnjaka i ispeče. Česnica predstavlja slavski kolač na Božić i, kada je pečena, iznosi se za sto, okreće se kao slavski kolač, preliva vinom i na kraju lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Veruje se da će onaj ko dobije deo česnice sa novčićem biti srećan tokom čitave godine. Nakon lomljenja, sledi čestitanje praznika rečima "Hristos se rodi" i "Vaistinu se rodi" i ručak, koji je prvi mrsni obrok nakon dugog posta. Prva osoba koja u kuću uđe na Božić jeste položajnik - prijatelj kuće koji bi trebalo da kući i njenim ukućanima obezbedi zdravlje, sreću, blagostanje i mir. Simbolički, položajnik predstavlja tri mudraca koji su pratili zvezdu sa istoka i koji su Hrista na rođenju darovali tamjanom, zlatom i mirisom. Tim povodom položajnik otvara vrata od peći ili šporeta, džara vatru izgovarajući brojalicu: "Koliko varnica, toliko srećica, koliko varnica, toliko parica", prizivajući tako blagostanje u dom u koji je došao. Nakon izvršene dužnosti, domaćica kuće ga daruje prigodnim poklonom.

Božić u urbanoj sredini

U gradskim sredinama se umesto velikog drveta uzme manja hrastova grančica i manja količina slame. Sve se to, zajedno sa pečenicom, uoči Božića unosi u kuću i stavlja ispod slavske ikone na istočnom zidu stana ili kuće. Zapali se sveća i kandilo, što simboliše vatru i ognjište. Kuća se okadi tamjanom, izgovore se molitve koje se znaju ili se pročitaju iz molitvenika i to veče se provodi u prijatnoj porodičnoj atmosferi uz slušanje crkvene muzike i pesama ili uz gledanje filmova verske ili moralne sadržine. Zato je veoma važno da Božić bude neradni dan da bi se praznična atmosfera upotpunila.