Film "Ratne priče s Paštrika" o herojskoj borbi 1999: Nema nazad, iza je Srbija!
Bitka na Paštriku, zajedno sa borbom na Košarama, bila je jedna od presudnih u zaustavljanju NATO snaga, albanske vojske i šiptarskih terorista u kopnenom pohodu na SRJ. Za taj veliki uspeh zaslužni su obični vojnici, dobrovoljci i starešine jedinica, koji su primer vojničke snage, veštine, hrabrosti i pobede, ali i stradanja mladih vojnika za otadžbinu.
Borbe su počele 26. maja 1999. napadom na karaulu Gorožup. Zgrada karaule bila je već porušena nakon bombardovanja NATO avijacije, a cilj OVK bio je da razbije našu liniju odbrane na granici, da uspostavi koridor duž reke Beli Drim i da preko Prizrena produže dalje ka Prištini.
- Planina se crnila od terorista koji su krenuli da je prelaze. Njih je bilo više od 2.000, a nas možda šezdesetak na karauli - svedoči vojnik 55. graničnog bataljona Slavoljub Mitić u dokumentarno-igranom filmu "Ratne priče sa Paštrika", koji je preksinoć premijerno prikazan na RTS.
Tokom prvog dana napada, granicu u dužini od šest kilometara branilo je oko 400 vojnika iz 55. graničnog bataljona i iz 549. motorizovane brigade. Iako su jednim delom ušli u našu teritoriju, albanski teroristi su zaustavljeni. Neprijatelj jeste zauzeo karaulu, koja je bila već izrušena NATO bombama, ali su naši vojnici uspeli da je vrate.
- Posle nekoliko dana imali smo problem jer smo zbog nesnosnog smrada albanskih leševa morali da se povučemo - kaže Božidar Delić, koji je tada bio komandant 549. motorizovane brigade VJ.
Podigla čoveka od 120 kilogramaMarini Milošević, koja je na Paštrik otišla kao dobrovoljac, sravljeno selo Planej i danas je pred očima. - Dečak na koga nailazim, iz Velike Plane je bio, nema levu nogu. Gazim po tom vrelom garu i tražim ostale pod ruševinama sravljenog sela. Sećam se da sam nosila nekog čoveka koji je imao preko 120 kilograma. Tog trenutka nisam osetila tu težinu - kaže Marina. |
Kao u ratu zvezdaNoćna borba bila je specifičnost bitke na Paštriku. - Bitke su trajale 24 sata. Neprijatelj je napadao i noću. Kao rat zvezda da sam gledao. Samo je sijalo. Da li je to njihovo neiskustvo, jer to noćno dejstvo je rizično pošto kada vidimo svetleći metak znamo odakle dolazi - priča Dalibor Banzić, rezervista 549. motorizovane brigade. |
Pomoć ruskih dobrovoljacaU teškim situacijama uz našu vojsku bili su i ruski dobrovoljci. Prema svedočenju Vladimira Cvetića, vojnika 549. motorizovane brigade, veliki problem našoj vojsci pravio je jedan teroristički snajperista. - Kada se desi neka sumnjiva situacija, pošalju nas da to sredimo. Tako je bilo i sa tim snajperistom. Borbe su obično bile na brzaka. Potamanimo šta treba, razmestimo se na liniji i čekamo nove komande - priča Albert Andijev, ruski dobrovoljac. |
Mi Crnogorci nismo izdajiceNa Paštriku je bilo nekoliko mladića iz Crne Gore. - Nas je ovde oko šest-sedam. I otac i brat su mi bili na ratištu, a, evo, došlo je vreme da i ja krenem njihovim stopama. Takva nam je sudbina. Mi Crnogorci nikada nismo bile izdajice niti ćemo ikada da budemo, to poručujemo našem predsedniku izdajniku Milu Đukanoviću - prokomentarisao je jedan mladić iz Pljevlja, dok se drugi dobrovoljac nadovezao da je došao zajedno sa sinom: - Sin služi redovni rok, a ja sam došao sa njim da ratujem. |
Kada je NATO shvatio da pešadijskim i artiljerijskim napadima ne mogu da razbiju prvu liniju odbrane Vojske Jugoslavije, usledilo je besomučno bombardovanje položaja naše vojske, takozvano tepih-bombardovanje. Gubici su bili mnogo manji nego što je neprijatelj očekivao jer su srpski vojnici na početku bombardovanja istrčali iz kuća i zaklone potražili u pripremljenim rovovima i obližnjim šumama.
Najžešći kopneni napad počeo je 31. maja, a borbe su vođene duž cele linije fronta. Bitka je trajala do 14. juna.
BITKA U BROJKAMA |
5 UČK brigada dejstvovalo na Paštriku |
12 hiljada pripadnika regularne vojske Albanije bilo mobilisano |
10 hiljada NATO vojnika bilo je uz granicu sa Jugoslavijom |
350 tona eksploziva izbačeno u širem rejonu Paštrika |
20 puta veći bili gubici neprijatelja nego naših snaga |
- Naša vojska jedva je uspevale da odbrani svoj položaj. U jednom trenutku zatražio sam od komandanta Delića dozvolu za povlačenje jer sam mislio da ću izgubiti položaj. Usledio je odgovor: "Nema nazad, nazad je Srbija, može samo napred" - kaže komandir voda Boševski.
Upravo ta rečenica postala je svojevrstan slogan i moto brigade koja je herojski zaustavila mnogo nadmoćnijeg neprijatelja.
"Ratne priče sa Paštrika" drugi je film, nakon onog o Košarama, u koprodukciji RTS i Ministarstva odbrane - Vojnofilmskog centra "Zastava film", a autor filma je Slađana Zarić.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)