Nemanja Nenadić: Vlast da se izjasni koji zahtevi su prihvatljivi

Foto: Medija centar Beograd

Nemanja Nenadić

Rok je, dodaje Nenadić, da odmah počnu pripreme za izmene zakona kako bi bili u primeni za izbore.

*Pojedine opozicione organizacije izjasnile su se da će bojkotovati izbore i da ih dijalog više ne interesuje. Kako ocenjujete takav stav?

- Razlog koji navode je neprihvatanje njihovih zahteva i predloga koji postoje već nekoliko meseci. Predstavnici vladajućih stranaka su te predloge čas komentarisali kao potpuno neprihvatljive, a onda govorili da sve prihvataju. Opravdanost poteza opozicije bi bilo lakše ceniti kada bi se vlast nedvosmisleno izjasnila o tome koji predlozi su im prihvatljivi, a koji nisu i zašto.

*Koja je budućnost dijaloga?

- Prvi korak ka popravljanju stanja bilo bi izjašnjavanje o preporukama. Do sada se mogla čuti podrška za neke mere, čija je korisnost ograničenog obima, ali bez odgovora na ključno pitanje: "Postoji li spremnost za poboljšanje zakona?"

Foto: Medija centar Beograd

Nemanja Nenadić

*Šta najviše zamerate vlasti, a šta opoziciji u pristupu ovom dijalogu?

- Bilo je previše digresija sa obe strane. Diskusija bi bila znatno produktivnija kada bi se svi pisanim putem izjasnili o materijalima, nakon čega bi se raspravljalo jedno po jedno pitanje.

*Koji je rok, prema vašoj oceni, da se uslovi poprave?

- Rok je da odmah počnu pripreme za izmene zakona kako bi bili u primeni za izbore. Preporuke opozicije su uglavnom korisne i ostvarljive, neke treba precizirati. Kad je reč o konkretnim zahtevima, onaj da predsednik Srbije ne učestvuje u izbornoj kampanji se može delimično ostvariti preciziranjem pravila tako da se promotivne aktivnosti javnih funkcionera u predizbornom periodu svedu na vršenje zakonskih obaveza, na primer, sastanci sa stranim državnicima, ali ne i posete gradilištima i slično. Zahtev za razrešenje članova Saveta REM je izvodljiv, a navedeni razlozi su uverljivi, međutim, moraju se utvrditi za svakog člana pojedinačno. S druge strane, eventualna smena rukovodstva RTS ne zavisi od narodnih poslanika, već od Upravnog odbora, čije članove bira REM.

*Kakvo je stanje demokratije u Srbiji?

- Iako Srbija ima demokratske institucije, one ne funkcionišu kako bi trebalo. Narodna skupština ne vrši delotvoran nadzor nad radom Vlade i nekritički prihvata njene predloge. Faktička politička moć ima veću snagu od ustavnih ovlašćenja. Kao i u proteklim decenijama, glavna moć odlučivanja počiva kod onog ko vodi najveću stranku u vlasti bez obzira na to koju državnu funkciju obavlja. Većina učesnika na izborima ne predstavlja konkretne i proverljive programe. Zato se građani izjašnjavaju na osnovu utiska o partijskom lideru. A taj utisak je u velikoj meri zasnovan na medijskim napisima, gde se neretko mogu naći neprovereni ili netačni podaci.