DAJTE DEO KOSOVA I PREŠEVO, UZMITE SRPSKU I POLA MAKEDONIJE! Šokantan predlog bivšeg šefa CIA: Nisam protiv Velike Srbije i Velike Albanije!

Foto: Srpski telegraf/montaža

Foto: Ilustracija

- Želim da počnem time da je jedna od stvari koje mi je moje dugotrajno iskustvo ovde pokazalo ta da vlada Sjedinjenih Država i američki političari zaista ne razumeju probleme ovde. To je bilo naročito jasno tokom ratova devedesetih kada su američka vlada, Stejt dipartment i Klintonova administracija odlučile kakva će biti politička budućnost Balkana. Najvažnija stvar koju je administracija promašila, a mnogo nas u CIA je osećalo to, jeste dubina i važnost etničkih dimenzija. Koliko je važno etničko poreklo, koliko je pripadnost narodu važna. Tokom 20 godina sam više puta rekao i napisao da nije moguća u ovom trenutku u vremenu izgradnja međuetničkih i multietničkih država. To će doći u budućnosti, ali sada države koje postoje na ovim prostorima treba da budu monoetničke – zajednice samo jednog naroda. Zbog toga Bosna ne funkcioniše, zato je Kosovo u haosu i poteškoćama, zato Makedonija ima značajne probleme - naveo je on u interjuu za hrvatske medije.

Kosovsko pitanje su rešavale Ujedinjene nacije, Evropska unija, mišljenje je dao Međunarodni sud pravde, a svi pokušaji da se približie dve strane su propali. Ko je taj koji će pokrenuti pregovore sa mrtve tačke?

Odluka suda je bila savetodavna, ona nije pretočena u zakon. Ono što su rekli je da nisu našli nikakav razlog, nikakav pravni razlog, zbog kog Kosovo ne bi moglo da proglasi nezavisnost. To nije bila potvrda nezavisnosti Kosova, to je bilo zaista savetodavno mišljenje. Pomenuli ste UN i rezoluciju 1244, svi ignorišu rezoluciju 1244, a u toj rezoluciji se nalaze veoma određena uputstva. Naročito ona koja Srbiji daju određena prava na Kosovu. Da ima tamo policiju i da ima tamo vojsku u saradnju sa KFOR-om. Usledili su razni loši prelazni dogovori. Kao što sam rekao, 1244 i ceo koncept međunarodnog prava znači da, u slučaju kada uzmete pokrajinu i kada je izdvojite iz države, to je suprotno međunarodnom pravu. Tako da mislim da treba da se vratimo jednom broju tih dokumenata i sporazuma koje su ljudi zgodno zaboravili, naročito u Vašingtonu. To su zaboravili. Druga stvar, rešenje kosovskog pitanja neće biti u Vašingtonu, neće biti u Moskvi ili u Briselu. To će se desiti u Prištini i Beogradu. Vođstva ovih država moraju da budu razumna, a opet snažna, hrabra i da se susretnu. Haradinaj ima zahteve koji su nerazumni, sa zabranom puštanja srpskih diplomata i zvaničnika Srbije na Kosovo i sa taksama od 100 odsto. Mora da shvati da to blokira sporazum putem pregovora. Trebalo bi da budu veoma ozbiljni u međusobnim razgovorima. I Beograd i Priština vole da kažu „hajde da vidimo šta hoće Vašington“ ili „hajde da vidimo šta hoće Brisel“. Zanemarite sve to i odlučite šta vi hoćete. I počnite da razgovarate, piše nacionalist.hr.

Foto: youtube.com/ Jutarnji Program TV HAPPY

Stiven Mejer

Iz Vašingtona dolaze signali da je razgraničenje prihvatljiva opcija. Koji je vaš stav o promeni granica?

Uzevši u obzir ono što sam rekao maločas, mora se razmotriti promena nekih granica. Znate, ima tu par stvari. Da, bilo je ljudi u Klintonovoj adiminstraciji koji su govorili u korist razgraničenja. Uzeo bih to za ovaj prostor i počeo sa tim. Malo je komplikovanije. Tramp je rekao da je za razgraničenje ako može da se postigne mirno, Džon Bolton je rekao istu stvar. Problem je što Stejt dipartment nije postigao dogovor, Stejt dipartment nije promenio politiku 25 godina, ono što imate od njihovih službenika je formula „to je – što je“. E, pa, ta formula ne radi. Ne znam koliko će ideja o razgraničenju biti u američkoj vladi, ali kada bih savetovao vlade ovde, rekao bih da je zgrabe, uzmu i rade sa tim. Iskoristite to da idete napred. Da, mislim da bi bilo veoma inteligentno, na primer Srbima, da na kraju, posle dve tri godine pregovora, kažu – mi dobijamo sve severno od Ibra, vi dobijate sve južno. Imamo posebne aranžmane za zajednice i istorijske spomenike i sveta mesta na Kosovu. Ali, isto, Preševska dolina treba da bude razmotrena i Republika Srpska treba da bude razmotrena. Mislim da je jedan od razloga zbog kojih Beograd ne traži prisajedinjenje Republike Srpske Srbiji taj što Vašington to ne bi voleo. Vučić i ostali kažu da Vašington to ne bi voleo. Nije bitan Vašington, dogovorite se šta biste vi voleli i šta je vaš interes.

 

 

Vi predlažete podelu Bosne i Hercegovine?

Znate, dugo govorim da ona nije održiva. To nije država, to je država na papiru. To je fiktivna država. Mislim da je to istina, i dalje važeća istina, i da sam u pravu. To je samo na papiru. Ima svoju zastavu i diplomatsku službu, ali čak se i ambasadori biraju na osnovu nacionalne pripadnosti i menjaju se tako. Prava moć u Bosni počiva u etničkim zajednicama.

Da li je novi opšti balkanski Dejton rešenje?

Ideja konferencije je dobra, ali ne Dejton 2. Jer, Dejton 2 znači da je Amerika tamo. Kao što sam rekao ranije, trebalo bi da bude bez Moskve, Brisela i Vašingtona. Priština i Beograd naročito, ali isto tako Skoplje i Zagreb ako hoće da učestvuju. Oni treba da kažu Vašingtonu, Moskvi i Briselu da se ne mešaju. To je naš problem i mi ćemo ga srediti. To ne bi trebalo da bude u Dejtonu, jer to zvuči kao da Amerika gura. Treba da bude u nekoj neutralnoj zemlji… Alžir 1, ili Bukurešt 1, ili tako nekako.

ČEMU DA SE NADA EU?! Da, ali šta je sa zapadnom Evropom? Francuskom, Brtanijom, Nemačkom, tamo je u toku lov na veštice protiv populizma, bez jasne definicije šta je populizam i ko su populisti? Nisam baš siguran za lov na veštice, ali postoji dosta straha da su tradicionalna stranke u veoma dubokim problemima. Mislim da tradicionalna partije, kako bi preživele, moraju da se izbore sa pitanjem izbeglice i migracije na pametan način. Ne na način da ih diskriminišu, već na pamet način, tako što će uspostaviti pametne migracione zakone. Druga stvar koja se, po mom mišljenju, dešava, jeste da vidite duboko pucanje Evropske unije. Evropska unija će preživeti, ali neće biti organizacija kakva je bilo pre 20 godina. Nisam siguran da će Srbija ikada ući i nisam siguran da bi Srbija i trebalo da traži prijem. Turska nikad neće postati članica. Mislim da, ako Srbija uđe, to će biti kraj, jer više neće biti proširenja. Evropska unija je prevelika i puna razlika, ima mnogo različitih interesa i zato puca. Vidite da su na severu i zapadu Evrope ekonomije dobre, dok su na jugu i dalje u problemima, sve do južne ivice, i to otežava odnos.

Albanski lideri prete da bez prijema u EU sledi ujedinjenje tzv. Kosova i Albanije. Kojim mehanizmima mogu da se izbore balkanske zemlje koje ugrožava albanski iredentizam?

Moja pozicija za ovo je uvek bila: Zašto Srbiju brine velika Albanija? Kako to može da šteti Srbiji? Srbija je mnogo jača, mnogo moćnija, mnogo važnija, ima bolju ekonomiju. To ne šteti Srbiji uopšte. To čak može da bude i prednost, ako Srbija kaže: „OK. Mi podržavamo veliku Albaniju, ali i vi morate podržati veliku Srbiju.“ Umesto što govorite da se plašite velike Albanije. Pa šta? Kakve to veze ima? To nema nikakve veze sa Srbijom. To čak može da pomogne Srbiji.

A druge zemlje, na primer Makedonija?

Da, Makedonija, teško pitanje, to je zaista teško pitanje i moraju biti uključeni posebni obziri i interesi. Tu će uvek biti neka posebnost. Istočni delovi Makedonije… bilo bi teško da ti delovi zemlje ne postanu delovi velike Srbije. Predlagao sam nekakvu federaciju između Makedonije i Srbije. Da Makedonija ostane zasebna, ali da ima poseban odnos, specijalnu federaciju, kao što je bilo između Srbije i Crne Gore. Da na neki način postanu jedno, ali da se shvati da su oni drugačiji narod. Dakle, mora da postoji nekakav federalni aranžman gde bi Makedonija imala dosta nezavisnosti i moći.

Foto: Tanjug/AP

Foto: Ilustracija

Tokom svog rada u CIA bili ste svedok kraja sovjetske moći zasnovane na strahu od nuklearnog oružja, svedočili ste posrnuću Rusije u doba predsednika Jeljcina i obnovi uticaja Rusije za vreme vladavine Vladimira Putina. Kako danas vidite ulogu Rusije na Balkanu, konkretno u Srbiji?

Sjedinjene Američke Države i zapad su gledale Rusiju i Sovjetski Savez, koji je bio skršen, i mislili da se više ne računa. Rusija je gotova. Ponizili su Rusiju. Zapad, naročito Vašington, se dosta busao u grudi i bilo je dosta trijumfalizma. Predsednik Obama je jednom rekao da Rusija nije ništa više nego regionalna sila. I da, ako Rusija hoće ponovo da bude velika, treba da nauči od Zapada o demokratskim insituacijama, slobodnom preduzetništvu i tako dalje. Mi smo ubedili Jeljcina i druge ruske lidere da uvedu šok terapiju ekonomije, što je uništilo Rusiju. Nezaposlenost je porasla, industrija je stala. Jeljcin je, kao što znate, izgubio predsednički mandat, pojavio se Putin. Putin je bio nešto drugo. Rekao je: „Mi smo velika nacija i ne možete nas otpisati i ne možete nas učiti. Mi znamo kako se rade stvari“.

Foto: Tanjug/AP

Vladimir Putin

Ali, šta je sa ruskim uticajem u Srbiji? Iz Evropske unije dobijamo nekakve signale koji kažu da treba da se promene odnosi?

Ono što se dešava ovde jeste da se Hladni rat nikada nije završio, i ono što vidimo na Balkanu je borba Rusije i Sjedinjenih Država za uticaj. To ima mnogo više veze sa sukobom moći među njima, nego šta ima veze sa Balkanom. Balkan je raskršće. Tu se veliki zemlja i velike imperije susreću. Istorijski tako je uvek bilo. Tu su bile Osmanlije, Austrijanci, Nemci, Rusi. Čak i Britanci i Francuzi iako ovde nisu imali carstva. Svi su se borili za kontrolu i korišćenje onoga što se dešava na Balkanu. I sad je isto. Vašington i Moskva su ponovo tu i pokušavaju da utiču, pritiskaju, vode kampanje dezinformisanja ali i informisanja. Ono što možete očekivati ovde je sve više pokušaja od strane Rusa, ali i Amerikanaca, da se uspostavi uticaj. Mislim da Srbija treba da ima dobre odnose sa Rusijom. Što da ne? Srbije treba da ima dobre odnose sa Vašingtonom, naravno. Ali to ne znači da je to sada 1955, nije 1959, sada je 2019. godina. Vašington se ponaša kao da je i dalje 1959. Gde je Rusija zla država i gde su oni neprijatelj, a mi smo dobri momci. Svi treba da imamo dobre odnose sa vama, sa Srbijom i sa drugim državama ovde. Vi treba da trgujete se svima sa kojima možete i da gradite svoju ekonomiju. Treba da trgujete sa Rusijom, Amerikom, Evropskom unijom, Iranom, Turskom… Nema razlike. Sa Kinom, Japanom… Gradite ekonomiju sa svima, i sa Amerikom i sa Rusijom.

Šta će se desiti sa Rusijom posle kraja Putinove ere? Mislim da se Putinova era neće skoro završiti, on može da menja pozicije između predsedničke i premijerske tokom mnogih predstojećih godina. Nije toliko star, on može ovako da ide narednih 20 godina. Posle njegovog odlaska postoji mnogo spekulacija, ali to je toliko daleko niz put da je teško reći. Znate, postoji čak i spekulacija da, kada Putin bude došao do kraja i kada bude znao da je kraj – ali ovo je samo spekulacije nekih ljudi – može da uradi isto ono što je Franko uradio u Španiji i da obnovi monarhiju. Tokom sastanka Grupe 20 u Osaki predsednik Putin kritikovao je savremeni model liberalna demokratija na Zapadu. Možemo svedočiti slabljenje institucija, jačanje vaninstitucionalnih faktora. Šta će se desiti sa svetom, da li smo mi spremi za to novo doba? Jedan od glavnih ključeva je da li su Sjedinjene Države spremna za to. Mislim da nismo. Mislim da smo toliko vezani za prošlost, za proteklih decenija ili dve. U obe stranke. Veoma je interesantno to što Republikanska stranka u Sjedinjenim Državama sa Trampom na čelu ima model koji gleda u 19. vek. Sa tarifama. Znate šta je autarhija? To su vam takse, trgovinski ratovi, to ne funkcioniše u globalizovanom vremenu. Demokratska partija je toliko vezana za period neposredno posle kraja hladnog rata, za stvaranje nacija, uspostavljanje demokratije, i videli smo da je to veoma, veoma teško. Mislim da nam predstoji novo doba i da nismo totalno spremni za njega. Ali dolazi. I deo tog novog doba je nekakav hibrid između autokratije i demokratije. To vidite u Rusiji, vidite u Singapuru. Viđamo da nova Rusija privlači Mađarsku, Slovačku, Srbiju. Naravno, ne Srbiju u tom demokratskom modelu, to je i dalje u redu. Ovde to ima veze sa onim što je Putin uradio u Rusiji. Pogledajte šta je uradio, to je veoma važno sa mog stanovišta. Od jedne marksističko- lenjističke države učinio je okret od 180 stepeni ka konzervativnoj, nacionalističkoj, pravoslavnoj državi.

Da li je Sjedinjene Države očekuju od Srbije da se pridruži NATO?

Foto: Tanjug/AP

NATO vojnici

Malopre sam pomenuo to. Amerika bi obožavala da se Srbija pridruži NATO, to je cilj. NATO ima i Partnerstvo za mir, deo toga je i Rusija, i mislim da je to dovoljno. Ali, Sjedinjene Države će nastaviti da pritiskaju Srbiju da pristupi. Bila bi velika greška za njih da to urade.

S obzirom na to da je Nemačka preuzela vodeću ulogu na Balkanu, kako će se odlazak Angele Merkel odraziti na odnos moći u regionu?

Mislim da je Nemačka ušla i da pritiska, naročito Srbiju, ali i druge zemlje u regionu, pa čak i Hrvatsku. Mislim da Srbija treba da bude oprezna, jer mislim da Nemci hoće razne ciljeve, ne nužno učlanjenje u NATO. Ali, ne samo to, nego da budete saveznici zapada i tako dalje. I traže rešenje za Kosovo. Nemci naročito zahtevaju to rešenje za Kosovo. To je dobro, dobro je imati dobre odnose sa Nemačkom. Znam da je Angeli Merkel predsednik Vučić omiljeni lider iz regiona. I to je dobro. Treba da ima dobre odnose sa njom. Srbija treba da ima dobre odnose sa Nemačkom. To je velika i važna zemlja u Evropi. Nemačka ekonomija može da vam koristi, ali morate reći Nemcima: „Mi ćemo odlučiti šta su naši interesi oko Kosova i mi ćemo doneti tu odluku. Zato, molimo vas da se ne mešate“.