SRBIJU ČEKA POLARNA ZIMA! Meterolog Čubrilo: Dva meseca ćemo biti okovani snegom

Foto: Republika

 

Kako ovaj stručnjak za vremenske prilike navodi za Objektiv, naredni meseci donose nam više snežnih padavina nego što smo navikli u ovo doba godine.

Kako ističe Čubrilo, prema do sada prispelim i analiziranim podacima, zima pred nama mogla bi da bude podeljena na prvi, hladniji, i drugi, topliji deo.

– Prvi deo zime u jugoistočnoj Evropi, pa i Srbiji, trebalo bi da bude hladniji od proseka, količinski bogatiji padavinama, a očekuje se česta pojava jakih ciklona i pojačanog vetra, obilniji planinski sneg i češći sneg u nizijama u odnosu na protekle zime. Drugi deo zime u Srbiji, prema verovatnoći od oko 40 odsto, treba da bude topliji od proseka – kaže Čubrilo.

Najhladnije u decembru i januaru

Prema njegovim rečima trenutno veliki deo prognostičkog materijala upućuje na to da bi nad našom državom zima 2021/2022. godine trebalo da bude drugačija u odnosu na proteklu.

– Očekuje se znatno više padavina uz tipične zimske ciklone koji bi mogli doneti i znatno veću količinu padavina od proseka – kaže meteorolog.

Navodi da temperaturno za sada deluje da bi zima bila oko proseka ili čak malo toplija, sa određenom verovatnoćom, i to oko 30 odsto da bude hladnija i znatno hladnija od proseka. Posmatrano po mesecima, za sada najveći zimski potencijal imaju decembar i januar, kada bi region i Srbiju moglo zahvatiti nekoliko jačih zahlađenja uz obilnije padavine i jak vetar.

– Februar bi mogao doneti mirnije vreme uz ređu pojavu jakih ciklona i manju količinu padavina, ali s obzirom na udaljenost tog perioda, prognoza za taj mesec je veoma nepouzdana. Trenutno sve upućuje na vrlo aktivno Sredozemlje i Jadran, gde bi se razvijali česti cikloni, a od njihove tačne putanje zavisio bi odnos snega i kiše nad našom državom. Za sada deluje da bi severni, zapadni i središnji predeli Srbije mogli dobiti nekoliko jačih naleta snega, gde bi, i to posebno u brdsko-planinskim predelima, moglo biti vrlo obilnog snega, dok bi južni i istočni predeli više bili pod uticajem toplog vazduha, te bi tamo bilo više kiše, a manje snega – navodi Marko Čubrilo.

Jaki mrazevi

U drugom delu januara i početkom februara bilo bi uslova za pojavu jakih mrazeva uz minimume i ispod -15 stepeni Celzijusa, dok bi februar mogao doneti blaže meteorološke uslove, manje snega i slabije mrazeve.

– Deluje, za sada, da bi na području Beograda i okoline bilo između 13 i 18 dana sa snežnim pokrivačem na tlu, što je oko ili malo više od prosečnih vrednosti, ali i znatno više u odnosu na protekle zime. U košavskom području bilo bi česte košave, dok planinski deo, kako Srbije, tako i regiona, može očekivati jako dobru zimsku sezonu, uz obilan sneg – zaključuje Čubrilo, čija će konačna procena zime uslediti posle 15. novembra, kada bude poznato više meteoroloških podataka.

REKORDI U SRBIJI

-39,5 stepeni je istorijski minimum uKarajukića Bunarima nadomak Sjenice iz 1985. godine

-26,2 stepena je najniža temperatura izmerena u Beogradu 10. januara 1893

+26,4 stepena je zimski rekord izmeren 19. 12. 1989. godine u Loznici

213 centimetara snega napadalo je 1984. godine u Mitrovcu na Tari

80 centimetara snega je najdeblji snežni pokrivač u Beogradu iz 1962. godine