VOJSKA HTELA PRAGAMA DA SRUŠI ZGRADU BIA: Novi detalji najdramatičnije akcije iz vremena 5. oktobra
Institut za bezbednost bio opkoljen oklopnim vozilima, samohotkama i višecevnim lanserima raketa.
U planiranom obračunu vojnog vrha s Jedinicom za specijalne operacije, kodnog imena "Avala 2000", prava meta je bio Radomir Marković, načelnik Resora državne bezbednosti, a ne Legija, saznaje Republika od izvora odlično upućenog u dešavanja tih godina.
Ova akcija je jedna od najčuvanijih tajni petooktobarskih promena. Po naređenju Nebojše Pavkovića, načelnika Generalštaba, vojska je 7. oktobra 2000, u tri sata ujutro, oklopnim vozilima opkolila zgradu Instituta za bezbednost, sadašnje sedište BIA, gde je bio štab JSO. Pred zgradu su dovučena pojačanja, tenkovi, samohotke praga i višecevni lanseri raketa.
KIVNI NA DB
Usijanje je bilo rezultat decenijske netrpeljivosti između Vojske i paravojne formacije na čijem je čelu bio Milorad Ulemek Legija. JSO je uveliko stao na žulj vojnom rukovodstvu i nikom nije polagao račune. "Crvene beretke" bile su praktično nedodirljive, najviše zbog toga što su brzopotezno promenile stranu 5. oktobra i podržale demonstrante i organizatore iz DOS. Takođe, gradom su uveliko kolale priče da će ceo vojni vrh biti izručen Hagu, a da će izvršioci baš biti iz Legijine jedinice.
Međutim, naš izvor iz vojske tvrdi da su se vojni generali zapravo nameračili na Markovića.
- On je bio tata nelegalnih akcija, a JSO je, usput, trebalo da bude zbrisan. Što bi naš narod rekao: "Jednim udarcem dve muve" - kaže sagovornik našeg portala i dodaje:
- Jeste da su se "beretke" otrgle kontroli i bile država i državi, da su zadavale muke Vojsci i ponašale se kao nadređeni, ali je vojni vrh za takvo stanje najodgovornijim smatrao načelnika tajne službe, pa tek onda Legiju. Vladalo je mišljenje: to su njegovi ljudi, on mora da ih zauzda. Pošto to ne radi, mora da bude sklonjen.
UMALO DA PADNE KRV
Krvoproliće je sprečio Vojislav Koštunica, tadašnji predsednik zemlje, obećanjem generalima da će zadržati svoje položaje. Tako su se oklopna vozila povukla.
- Sastanak Koštunice i kolegijuma Generalštaba bio je 9. oktobra, tada je sve ispeglano i splasle su tenzije. Međutim, ni to nije bio kraj. Te noći, 9. na 10. oktobar, bio je pokušaj upada policije u službu za istraživanje i dokumentaciju Ministarstva spoljnih poslova. Došlo je i do pucnjave između pripadnika MUP i obaveštajaca pri MSP. Tadašnji šef SID se prepao. Koštunica je i ovu situaciju smirio preko ambasadora Pavla Jevremovića, koji je tada u njegovom kabinetu bio zadužen za spoljne poslove - kaže izvor našeg portala i dodaje:
- To je bilo pet izuzetno važnih dana za našu zemlju, istorijski važnih. Srbija je zaista mogla da zapliva u krvi.
Jedni u klin, drugi u ploču
Bivši ambasador Pavle Jevremović za Srpski telegraf kaže da su u to vreme jedni udarali u klin, a drugi u ploču.
- To su uvek zabrinjavajuće stvari, kada se dešava raskol unutar najosetljivijih struktura. Ali lično ne znam mnogo o tom događaju - dodaje Jevremović.
Ograda pomerena zbog bezbednosti
Upravo zbog dešavanja iz noći 7. oktobra, ograda sa vojskom, koja je bila udaljena 50 metara od kabineta direktora BIA, posle nekoliko godina pomerena je na 250 metara iza šume.
- Cilj je bio da više nikad kancelarija prvog čoveka tajne službe ne bude na nišanu prage. Vojni vrh je bio protiv, ali je tadašnjem ministru odbrane Zoranu Stankoviću predočeno o čemu se radi i on se, kao razuman čovek, odmah složio i ograda je pomerena - dodaje naš izvor.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (1)
Kajzer Soze
28.07.2023 23:51
Kud je ne srušiše