Tajni sastanak Mire i Đinđića! Istina o susretu u Nemanjinoj 11 nakon 18 godina skrivanja
Mirjana Marković i Zoran Đinđić tajno su se sastali čim je Slobodan Milošević prebačen u Hag, otkriva Goran Vesić tajnu čuvanu punih 18 godina.
Nekadašnji bliski saradnik ubijenog premijera posredovao je u dogovaranju tog sastanka, a za Srpski telegraf ispričao je kako je izgledao susret Miloševićeve udovice sa čovekom kojeg su svi označavali kao glavnog krivca što je bivši predsednik države završio u haškoj tamnici.
- Mirjana Marković je preko zajedničkog prijatelja molila da joj pomognem da se vidi sa Zoranom. Otišao sam kod Zorana, rekao mu da ona želi da se vide, na šta je Đinđić odmah rekao: "Da, naravno." Brzo smo se dogovorili i odlučili da je najbolje da ona dođe u Vladu Srbije i to kasno uveče, noću, kako niko ne bi video da ide kod Đinđića. Kako je dogovoreno, tako je i bilo. Došla je. Ona i Zoran su razgovarali iza zatvorenih vrata punih sat i po - počinje priču Vesić.
Miloševićeva udovica preko prijatelja tražila susret sa premijerom, Đinđić je prihvatio, razgovarali su sat i po iza zatvorenih vrata, otkriva Goran Vesić
O ovom susretu razgovarao je sa Đinđićem nekoliko dana kasnije. - Mira je od Zorana tražila pomoć za Miloševića. Pričale je o postupku koji će se voditi, o dokumentaciji i dokazima koji će mu biti potrebni, onome šta je neophodno porodici, koja je ostala u Beogradu. Međutim, glavni utisak da je Mira u tih sat i po, koliko su sedeli, sat i 15 minuta pričala samo o sebi, njenim problemima, sumnjama, razmišljanjima, a samo 15 minuta je govorila o Slobi i deci - dodaje Vesić.
28. 6. 2001. Milošević isporučen Hagu
Aktuelnom zameniku gradonačelnika ovo nije bio prvi kontakt sa nekada najmoćnijom ženom u Srbiji. Upoznali su i pre početka njegove političke karijera, koja sa prekidima traje pune tri decenije.
- Kao student Pravnog fakulteta radio sam u listu Student zajedno sa Slobodanom Vuksanovićem i ostalim kolegama. Hteli smo da uradimo intervju sa Mirom i ona je pristala. Kada je tekst objavljen, odneo sam joj primerak novina. To je bio moj običaj - da sagovornicima uvek odnesem novine. Ona je volela da bude okružena mladim ljudima, da razgovara s njima. Jednom prilikom sam je pitao da li bismo mogli da uradimo intervju sa Miloševićem. Rekla je što da ne i nekoliko nedelja kasnije pozvala je i rekla da nas Milošević očekuje - priseća se Vesić.
PITANJA BEZ ODGOVORA
Sa sastanka u Užičkoj napravljena je i ova fotografija, koju objavljujemo, a prema Vesićevim rečima, prvi susret sa Miloševićem u rezidenciji u Užičkoj bio je za pamćenje.
- Došli smo Vuksanović, još jedan kolega novinar, foto-reporter i ja. Prvi šok bio je na ulazu u rezidenciju. Vrata nam otvara Sloba Milošević, jede. Uz smeh kaže: "Ajte, evo jedem sarmice, dođite..." Te večeri sam video tu njihovu ljubav, koja je bila patološka. Ona se za sve pitala... Pričali smo o svemu. Kao studentima, imponovalo nam je što razgovaramo sa predsednikom države. Moj cilj je bio da kažem šta mislim, da iznesem kritiku... Sloba je to slušao, odgovarao, diskutovao... Vuksanović mi je posle sastanka rekao da ga je nekoliko puta oblio hladan znoj, mislio je da živi iz Užičke nećemo izaći.
Iako su Miloševiću odneli pitanja za intervju, odgovore nikada nisu dobili.
- Posle svega, ne mogu da kažem da je Milošević mislio loše Srbiji. Imao je dobru namere, ali to nije dovoljno jer posao političara jeste da se na sve načine bori i obezbedi građanima da bolje žive. Zbog toga, na kraju krajeva, za nekoga i glasaju. On, Milošević, ušao je u sukob sa najvećom vojnom silom, zemlja je bombardovana, sve su to posledice njegove politike i njegove vlasti - konstatuje Vesić.
Poslednji sastanak sa ĐinđićemVesić se za Zoranom Đinđićem poslednji puta sastao u bolnici. - Otišao sam mu u posetu, razgovarali smo o svemu. Rekao su mu da kriminalci idu od kafića do kafića, hvale se kako će ga ubiti. Nije bio zabrinut, verovao je da može sve da reši. Nije ulazio dublje u taj razgovor, samo mi je rekao: "To nije tvoj posao, radi ono za šta si zadužen" - prepričava razgovor Vesić. Na pitanje da li je ikada upoznao Milorada Ulemeka Legiju, koji je osuđen za ubistvo premijera, Vesić odgovara: - Hvala bogu, nisam! Na nišanu snajperistePrema rečima Vesića, koji je svojevremeno bio i šef kabineta Zorana Đinđića, bivši premijer je jedva živu glavu izvukao na demonstracijama 1996-1997. - Mi smo tada sarađivali sa radio-amaterima. Slušali smo policiju i šta pričaju preko motorola i snimali smo šta pričaju. U jednom trenutku jedan od tih ljudi dolazi i kaže da imaju razgovor u kojem s druge strane govore da drže na nišanu sve lidere. Taj policajac priča da je nezgodna pozicija kada je u pitanju Vesna Pešić, da je sitna. Shvatim da je u pitanju snajperista koji sa zgrade "Jugoeksporta" drži na nišanu i Đinđića. Napisao sam cedulju, otrčao do bine, gde je već bio Zoran, dam cedulju obezbeđenju da proturi Zoranu. On je već počeo govor, ali je pogledao cedulju. Drži je u ruci, zgužvanu, i tada je održao po meni najbolji govoru u životu. Gleda prema toj zgradi i kaže: "Ako nas ubiju danas, doći će neki drugi. Neće nas zaustaviti jer ne mogu sve da nas ubiju." |
Sloba zvao Miru na 45 minutaKakav je bio odnos Slobe i Mire, svedoče telefonski razgovori kojima je Vesić prisustvovao. - Milošević je bio na Palama, tamo je imao sastanak sa tadašnjim grčkim premijerom Konstantinom Micotakisom. Mira me je pozvala da dođem kod nje. Sedimo, razgovaramo, kad zvoni telefon. Milošević joj priča šta se dešava, ko je na kojim pozicijama... Posle tačno 45 minuta, ponovo zove, izveštava je o novim detaljima, a potom, isto posle 45 minuta, ponovo je zazvonio telefon. Svaki put mu je govorila šta treba da uradi, savetovala ga - priča bivši Đinđićev saradnik i podseća da su razgovori na Palama propali jer je Radovan Karadžić odbio dogovor. Razgovori sa Koštunicom, Pekićem, Miloševićem...Političku karijeru Vesić započeo pre 30 godina, s tim da je, kako kaže, imao pauzu od deset godina. - U politiku sam ušao 1989, a izašao 2004. Deset godina kasnije, na poziv Aleksandra Vučića, prihvatio sam da se vratim - priča Vesić. Vrlo brzo dobija i značajnije funkcije u Demokratskoj stranci u kojoj je u to vreme potpredsednik bio Vojislav Koštunica. - Ovo je fotografija iz 1991, iz sela Ratare kod Kraljeva. Išli smo u lokalni odbor koji je tada obnavljao rad. Bio sam ponosan što sam s njim u društvu. On je bio simbol svih profesora koji su bili proterani i kojima nije bilo omogućeno da rade. Imao sam priliku i čast da razgovaram i sa Nikolom Miloševićem, Borislavom Pekićem... - navodi Vesić. Na pitanje kakav je Koštunica tada bio, naš sagovornik odgovara: - Želeo je da sasluša, uvek je imao vremena da čuje šta želite da mu kažete. Nije brz, nije brzo donosio odluke, što mu je kasnije i odredilo karijeru. |
Đinđićeva škola: Ako nemaš rešenje, tvoja plata ide meniZa razliku od Koštunice, Đinđić je bio neko ko je cenio konkretne akcije. - Primera radi, doneo sam mu neki izveštaj, na više stranica. Zoran uzme te papire, gleda, a onda me upita kolika mi je plata. Odgovorim mu iako znam da zna kolika mi je plata, on ju je odredio. Na to mi kaže: "Ako ćeš da mi predaješ dokumenta gde je analiziran problem, a nije ponuđeno rešenje, onda ću ja uzeti tvoju platu, pa ću smišljati rešenje. Tvoj posao je da nađeš rešenje, moj je da donesem odluku" - priča Vesić i dodaje da mu je saradnja sa Zoranom Đinđićem odredila karijeru. - Nije hteo da čita više od jedne strane, tu ste sve morali da napišete, iznesete problem, elaborirate, ukažete na opcije i predložite rešenje. Danas, isto to i ja tražim od saradnika - navodi zamenik gradonačelnika. Ružica živi od penzijeBliskost sa Đinđićem i njegovom porodicom Vesić je sačuvao, a u razgovoru za Srpski telegraf kaže da je baš dan ranije razgovarao sa Đinđićevom udovicom Ružicom. - Konačno država i grad pomažu fondaciju koju vodi. Ružica vodi miran život, živi od penzije, koju dobija. Deca su već velika, kao što znate, Jovana radi u kabinetu premijerke Ane Brnabić, Luka završava Fakultet političkih nauka - sa osmehom priča Vesić. Upitan da li su naslednici Zorana Đinđića zainteresovani za politiku, Vesić odgovara: - Ne, ne. Više su okrenuti socijalnim pitanjima, te teme ih više zanimaju. Luka je, recimo, sav posvećen akcijama koje imaju humanitarni karakter. Dačić nije video SlobuVesić priča da je kao urednik u Studentu sarađivao sa Ivicom Dačićem i Goranom Perčevićem. - Pisali su za Student, znamo se dugo godina - kaže Vesić, ali na pitanje kakav je novinar bio sadašnji šef diplomatije nije odgovorio, samo se nasmejao. S druge strane, priča da je redovno zadirkivao Dačića: - On je bio u podmlatku SPS, ja u DS. Posle intervjua stalno sam mu govorio da sam bio kod Miloševića, a da on Slobu nikada nije video. Uprkos različitim strankama, Vesić kaže da su uvek bili u korektnim i prijateljskim odnosima. |
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)