PROKLETSTVO MARTA! Bombardovanje, prevrati, pogromi i najgori virus u novijoj istoriji!

Foto: Tanjug/R. PRELIĆ

Vojska čuva bolnice

UDARIO SRBIN NA SRBINA

Istoričar Saša Adamović u razgovoru za Srpski telegraf kaže da je čudan mesec mart u srpskoj istoriji:

- Izgleda da je nama Srbima mart mesec posebno značajan jer su se neki od najsimboličnijih događaja desili upravo u martu. Ako krenemo od 9. marta 1991. i onih velikih opozicionih demonstracija kada su Srbi udarili jedni na druge preko kasnijih datuma od - smrti Slobodana Miloševića u haškom zatvoru pa do atentata na predsednika Vlade Zorana Đinđića, ali i do pogroma nad Srbima na KiM u martu 2004, bombardovanja Srbije 1999, ali i onda kada je Kraljevina Jugoslavija potpisala protokol o pristupanju Trojnom paktu i posle dva dana, 27. marta, izvršen je državni udar, posle kojeg je Kraljevina Jugoslavija zapravo ušla u Drugi svetski rat. Neki od tih događaja su ostavili velike posledice, naročito oni datumi koji su imali to ratno obeležje jer su posledice onoga što se desilo na taj dan bile strašne, izazvale su veliko stradanje našeg naroda i naše države.

Foto: youtube.com/Novo jutro

Saša Adamović

Kako dodaje, desilo se da je i ova najnovija pošast koja je zadesila našu državu, ali i ceo svet, u liku tog podmuklog nevidljivog neprijatelja u obliku virusa, još jedno iskušenje pred kojim se našao naš narod i pred kojim se našla naša država.

27. mart 1941. Vojni prevrat izvršen je 27. marta 1941. godine, a njime je poništeno potpisivanje protokola o pristupanju Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu i određena dalja sudbina zemlje, koja se svrstala u protivnike nacističke Nemačke. Veliki masovni bunt upamćen je po parolama "Bolje rat, nego pakt" i "Bolje rob, nego grob", a britanski lider Vinston Čerčil izjavio je tada da je "Jugoslavija pronašla svoju dušu".

- Ali prebrodili smo mi i veća i teža iskušenja, tako da verujem da ćemo i ovog puta uspeti. Svojevremeno je Vladimir Velmar-Janković još u Drugom svetskom ratu utvrdio da Srbi kao narod najbolje funkcionišu u ratnim odnosno kriznim situacijama, dok su u mirnodopskim uslovima možda skloniji anarhičnijem ponašanju. Verujem da će ova poslednja zdravstvena kriza još jednom pokazati one najbolje osobine našeg naroda, a to je spremnost da se podnese žrtva i za sebe i za druge da bi se spasla nacija i da bi se spasla država - poručuje Adamović.

ODBRANA I SUKOBI

S druge strane, analitičar Predrag Rajić kaže da je srpska istorija veoma burna i puna odbrambenih ratova, unutrašnjih sukoba, političkih prelamanja.

Foto: youtube.com/Novo jutro

Predrag Rajić

- Kao što je slučaj i sa svakim drugim starim evropskim narodom, uostalom. Kada bismo hteli, za svaki mesec u godini bismo mogli reći isto što i za mart i pronaći sijaset datuma koji obeležavaju tragične događaje iz naše prošlosti. Tako da bih rekao kako je reč samo o martovskoj koincidenciji - zaključuje Rajić.

PET KLJUČNIH DOGAĐAJA

9. mart 1991. Demonstracije na Trgu republike u Beogradu 9. marta 1991. godine bile su prvi veliki miting Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića, a podržali su ga i još neke opozicione stranke protiv režima Slobodana Miloševića. Povod za demonstracije bilo je traženje ostavke generalnog direktora Televizije Beograd Dušana Mitevića i ministra policije Radmila Bogdanovića, ali su se kasnije pretvorile u demonstracije protiv Slobodana Miloševića. U masovnim demonstracijama na beogradskim ulicama dve osobe su izgubile život. Kasno uveče je uhapšen lider SPO Vuk Drašković.

24. mart 1999. Suočena sa jasnim naznakama da će snage NATO početi bombardovanje SRJ zbog situacije na Kosovu, Savezna vlada donela je 23. marta odluku o proglašenju neposredne ratne opasnosti. Dan kasnije zapadni vojni savez otpočeo je vazdušne napade na Jugoslaviju, a Vlada istog trenutka donosi odluku o proglašenju ratnog stanja.

12. mart 2003. Na dan ubistva premijera Zorana Đinđića u Srbiji je proglašeno vanredno stanje. Već u prvom danu Vlada je saopštila da se traga za više od dve stotine ljudi optuženih za organizovani kriminal, a policijska akcija "Sablja" sprovođena je u narednim sedmicama. Do 22. aprila 2003. godine i okončanja policijske akcije privedeno je 11.665 osoba, koje su se sumnjičile za povezanost sa organizovanim kriminalom.

Martovski pogrom 2004. Pogrom srpskog civilnog stanovništva na Kosovu i Metohiji dogodio se marta 2004. godine, a to su organizovali OVK i albanski ekstremisti. Martovskom pogromu 2004. prethodila su brojna ubistva, otmice i uništavanja imovine u prisustvu međunarodnih snaga, koje nisu adekvatno reagovale. Neposredan povod za realizaciju pogroma je bilo objavljivanje vesti o davljenju trojice albanskih dečaka u reci Ibar, u selu Čabra, u srpskoj opštini Zubin Potok, za čiju su smrt albanski i svetski mediji najpre okrivili Srbe iz susednog sela Zupče. Od 17. do 19. marta 2004. godine proteran je veliki broj Srba i drugog nealbanskog stanovništva, spaljene su njihove kuće i oskrnavljeni su srpski kulturnoistorijski spomenici.

15. mart 2020. U Srbiji je proglašeno vanredno stanje zbog koronavirusa. - Obaveštavam vas da smo doneli odluku o proglašenju vanrednog stanja na teritoriji cele Republike Srbije. Srbija je danas u ratu protiv nevidljivog protivnika kojeg naša zemlja mora da pobedi - izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Ovu priču kao i još puno zanimljivih informacija možete pronaći u štampanom izdanju Srpskog telegrafa, kao i na portalu Republika.rs.

Uz štampano izdanje Srpskog telegrafa sutra poklanjamo dodatak Astro magazin.
 

 

 

 

Foto: Srpski telegraf

Naslovna strana Srpskog telegrafa