NAJEMOTIVNIJI I NAJISKRENIJI INTERVJU JOVANE JEREMIĆ DO SADA! Dva puta plakala dok je govorila o OVOME! (VIDEO)

Retkost je da novinar u uvodu intervjua nekog može da predstavi samo inicijalima, a da svi odmah znaju o kome se radi. Međutim, kod naše sagovornice je upravo tako. JJ nepogrešivo asocira na Jovanu Jeremić, autorku i voditeljku najgledanijeg jutarnjeg programa u Srbiji.

Ovog puta, pričali smo o dve teme koje ljudi ne vezuju po difoltu za nju. Politika i Amerika. Tačnije, obrnutim redom, Amerika i politika, s obzirom na to da za nekoliko dana kreće u SAD, gde će izveštavati o predsedničkim izborima, od čijeg ishoda, smatraju mnogi, pa i ona, u velikoj meri zavisi dalja sudbina sveta.

Znamo se, pa sam siguran da se naporno pripremaš za Ameriku. Kako izgledaju te pripreme? Putuješ 31. oktobra, izbori su 5. novembra.

- Iscrpljujuće, čuje se to u mom glasu. To su višesatni razgovori preko Vajbera, Skajpa s ljudima tamo u Americi. Jako je teško bilo doći u kontakt s nekim ko može čak i da ti pomogne, a kamoli sagovornicima.

Sigurno razmišljaš čime bi se odmakla od njih, svih novinara koji će tamo biti?

- Već je tim ljudi u Americi, grupa ljudi, saradnika Željka Mitrovića, koja tamo prilagođava ovo što ja imam za američko tržište. Oni treba da vide šta je to što ja imam da dam za to tržište. Zašto, na primer, Tramp ili neko blizu Trampa ili neki kongresmen treba meni da da intervju, a ne nekom drugom. To što me izdvaja su moja energija, moje kvalifikacije. Ovde ljudi ne znaju dosta stvari o mom obrazovanju, ulaganju u sebe, nisam ja slučajno autorka najgledanijeg programa, nije ovo palo s neba.

Kako će izgledati tvoj dan u Americi. Najmanje spavanja, pretpostavljam.

- Ma kakvo spavanje. Prvo ću tamo imati jedan serijal s najmoćnijim ljudima, političarima ovog vremena u Americi, serijal intervjua, svakog dana od 19 časova na Pinku. Biće tu Džon Bolton, Irinej Dobrijević, Džejms O' Brajen, čovek koji je tvorac Dejtonskog sporazuma i "Otvorenog Balkana", najvažniji za celu Evropu, zatim čuveni Branko Terzić...

Grenel?

- Čekam njegov odgovor. Znam da je zvao naše Ministarstvo spoljnih poslova da se raspita ko sam ja. Verujem da je Marko Đurić imao da kaže lepe stvari o meni, mi smo s istog fakulteta.

Hipotetički, imaš pravo na po jedno, ali samo jedno, pitanje za Donalda Trampa i Kamalu Haris. Koje bi to pitanje bilo?

- Trampa bih pitala kako izgleda kada ustaneš svakog jutra, pogledaš se u ogledalo i zahvališ bogu što ti je glava na ramenima. Kako ustaje sa spoznajom da si mogao da budeš mrtav i da ti je glava i dalje u torbi. A Kamala mi je onako... Nije toliko inspirativna kao političarka, više mi je Bajden bio inspirativan. Nju bih pitala koliko joj je teško bilo da napravi karijeru u Americi s obzirom na to da je crne boje kože. I da li joj je to glavni adut na izborima.

Mnogi strepe od dana posle.

- Ja ću ti reći scenario, obično ne mašim kada su takve predikcije u pitanju. Recimo da pobedi Kamala uz neku blagu razliku, gde Tramp to neće priznati, reći će da su izbori pokradeni i 6. novembra može doći do protesta u pojedinim državama i nekog građanskog rata. Ne u ogromnim razmerama, ali u dovoljnim da poljulja svet.

Dobro, to je jedan scenario, drugi bi bio da pobedi Tramp, pa da opet neki ne priznaju.

- Isto. Opet će da dođe do nereda. Mislim da su neredi neizostavni momenat 6. novembra.

OK, sad si me uvela u sledeće pitanje. Ratovi su širom planete: Ukrajina, Bliski istok, Si Đinping kaže svojim snagama da se spremaju za rat... Jesi pesimista ili optimista?

- Spadam u realiste.

Foto: ST/Tamara Pavišić

Znači pesimista.

- Pa... Znaš kada sam ja shvatila da se nešto dešava, onda kada su Kinezi kupili ogromnu količinu žita. Oni su to uradili samo jednom, pre nego što će početi korona. Same te njihove rezerve pokazuju da se nešto sprema. U svetu nešto mora da se dogodi jer smo generalno svi kao društvo otišli u aut. Što bih ja rekla, ima mnogo nekrštenih i treba svi da se vratimo sebi da bi bilo bolje.

Nadam se da misliš na ceo svet, a ne na Srbiju.

- Ma na svet. Mi smo još i zdravi.

Kurti, Đukanović, Plenković. Možeš da biraš samo jednog za intervju.

- Plenković, nema dileme. Zato što mene tamo u Hrvatskoj jako vole. Prema svim anketama, najpopularnija srpska ličnost je Aleksandra Prijović, druga sam ja.

Treće mesto?

- Ako ćemo političare da ubrajamo, svakako Vučić.

Njime su, reklo bi se, opsednuti. Dobro, došli smo i na temu Vučića, on je više puta gostovao kod tebe. Gledao sam neki intervju u kom si rekla da nikad s njim privatno nisi popila kafu. Kakav je u studiju, znamo, a pre i posle emisije, kakav je, šta gledaoci ne mogu da vide.

- Pre svega, normalan.

Rekla si, i to sam gledao, da ga voliš kao čoveka, iako se ne družite.

- Sad ću da ti kažem. Pošto sam krenula od nule u ovom poslu i učila sam od najboljih, naučila sam veliku stvar, da budem uvek blizu izvoru i blizu moći, ali da se nikad ne opečem i ne povredim od te vatre koja gori. Dakle, Vučić je predsednik, ja poštujem instituciju predsednika i poštovala bih bilo koga ko obavlja tu funkciju. Njega dodatno cenim jer je dobar čovek, ali nikada ne dozvoljavam da se zaboravi da je on predsednik, a da sam ja voditelj i novinar i ja ne mešam službu i družbu. Na taj način se gubi autoritet. Da bi me političari poštovali, oni uvek moraju da budu u jednoj dozi razmišljanja šta ću da ih pitam, da ne vladaju mnome, da znaju da sam ja suverena. Da budem blizu centara moći, ali da ne dozvolim da se izgubim u tom vrtlogu para, uticaja... Ja sam novinar i želim da ostanem novinar. Ne želim da mi novinarstvo bude pokazna vežba i sredstvo da budem sutra ministarka, da se dobro udam, da ostvarim neki lični cilj.

Kažu novinari koji dnevno prate Vučića da nikad ne traže od njih da kažu šta će ga pitati. Kako je kod tebe?

- Vučić je jedini političar koji mi nije nikad tražio pitanja unapred niti mi je postavljao uslove s kim će da bude, šta će da se dešava u emisiji. Nikad nije pozvao da pita zašto sam kritikovala nekog njegovog ministra, a jesam, nekog njegovog poslanika, a jesam, niti zašto je moj stav takav i takav, iako nije isti kao njegov. Znam da se za mnoge stvari nije slagao, ali nikad nije reagovao, poštovao je moju autonomnost i ja to cenim.

I još nešto u vezi s Vučićem. Znam da si na takmičenjima u besedništvu često citirala Zorana Đinđića. Neki su pominjali sličnosti između njega i Vučića, ma koliko se to nekim drugima ne sviđalo, pa šta bi to bilo? 

- Jako dobro pitanje. Oni su iz različitih partija, ali suštinski imaju dosta zajedničkih karakternih crta. Prvo, obojica su patriote, iako su iz različitih stranaka. To što neki iz današnjeg DS misle i busaju se u grudi pominjući Zoranovo ime, on bi se prevrtao u sanduku kad bi znao ko ga pominje i glorifikuje. Zoran Đinđić nije bio izdajica, on je stradao, između ostalog, jer nije hteo da preda Kosovo. To zaboravljaju ovi žuti, koji su već prodali veru za večeru, a o državi i da ne govorimo. Druga sličnost je retorika. Obojica su jako dobri govornici, s tim što je Đinđić kroz primere narodu objašnjavao neke stvari i bio je reformator, a Vučić je graditelj. Tu je razlika. U karakternoj crti Vučić je graditelj, on voli da gradi, stvara. Đinđić je više hteo da utiče na svest ljudi, ne da konkretno radi, gradi, stvara.

Foto: ST/Tamara Pavišić

Misliš, znači, da bi dobra kombinacija bila njih dvojica predsednik i premijer.

- Da. Da mene pitaš, dala bih sve na svetu da je predsednik Srbije Vučić, a premijer Đinđić. Dala bih sve na svetu kad bih mogla da oživim Đinđića i da se vrati da bude premijer.

Premijer je sada Miloš Vučević. Šta kažeš na njega?

- Fenomenalan čovek. Ja sam tipovala na njega, dolazio je u moje emisije na početku moje karijere. Znala sam da će daleko da dogura i potpuno je zaslužio da bude premijer i predsednik SNS. Ali nije mu lako. Zato što u SNS mora da dođe do unutarstranačkih promena. SNS je zreo za različite promene, mora da se provetrava, inače će uništiti sam sebe. Nakotilo se mnogo njih koji se zaklanjaju iza Vučića da bi, u stvari, radili za sebe. Ima ih puno u stranci koji štete Vučiću i njegovom kredibilitetu.

Foto: ST/Tamara Pavišić

Kažeš, Vučević je bio tu od početaka. Pade mi na pamet ona pesma "gde si bio kad sam bio niko". Ima li takvih koji bi sad da se ogrebu o tebe, a nigde ih nije bilo kad je trebalo?

- Ima, kako da ne. Baš puno. Ja sam u svim najtežim situacijama bila sama. Tako je nastao jovanizam, koji kaže prvo sam bila sama kao pas, pa sam postala jaka kao vuk. Mnogo je njih koji su se javili, da tako kažem, nakon. Evo jedna situacija dok sam bila na Hepiju. Tek sam počela da vodim jutarnji. Nisam imala sponzore, nikog, niko nije znao da ću ovo postati što sam sada. I zamolila sam jednu kreatorku da mi ostavi haljinu za jutarnji program, to je momenat koji me je mnogo zaboleo i zato joj se danas ne javljam na telefon, a ona se pita zašto. Pa zato što si bila đubre. Ona je meni obećala haljinu, a onda je dala drugoj voditeljki, računala je da će ova više da uspe u karijeri jer se tada zabavljala, nebitno s kim, nije ni važno. Ostala sam bez haljine, ušla u fundus, zapitala se šta ja da obučem i pomislila hoću li ja ikada imati para za haljinu (počinje da plače, prim. aut.).

Da li te to toliko boli da si, evo, zaplakala i posle toliko godina.

- Zaboli, ljudi to ne mogu da razumeju. Ja sam prošla svašta i radila i za 500 evra i za 450 i znala sam da živim i s tom cifrom. Ipak, ostala sam dosledna sebi i toj kreatorki se ne javljam i neću joj se javljati do kraja života. Dokazala je da je gmaz koristoljubivi, koji ide od jedne do druge političke klike da bi je finansirali, plaćali joj revije, troškove. Nikad nisam otkrila njen identitet niti ću. Samo je molim da me više ne zove.

Dobro, a o koga si se ti ogrešila?

- Uh, to je moja ćerka. Ona nije imala majku na početku karijere.

Foto: ST/Tamara Pavišić