OTKRIVENA POSLEDNJA MISAO LJUDI PRED SMRT! Šokantno saznanje, svima se dešava jedno te isto, NAUČNICI ZBUNJENI: OVO SVE MENJA!

Prvi snimak umirućeg mozga otkrio je da bi ljudi u svojim poslednjim trenucima mogli da ožive neka od svojih najboljih i najlepših uspomena pre nego što udahnu poslednji put.

Naime, naučnici su slučajno uhvatili trenutak dok se najsloženiji ljudski organ "gasio", pokazujući zapanjujući snimak smrti.

To se dogodilo kada je pacijent (87) lečen od epilepsije priključen na elektroencefalogram (EEG). Merena je njegova moždana aktivnost, a onda se dogodilo da je iznenada doživeo srčani udar i preminuo. Tako je praktično aparatom EEG snimljen trenutak njegove smrti, kao i narednih 15 minuta nakon tog trenutka.

- Tokom 30 sekundi od poslednjeg otkucaja srca pacijenta, primećeno je povećanje veoma specifičnih moždanih talasa. Ti talasi, poznati kao gama oscilacije, povezani su sa stvarima kao što su vraćanje pamćenja, meditacija i sanjanje. To bi moglo da znači, iako su neophodna dodatna istraživanja, da ljudi zapravo u trenucima umiranja vide neku vrstu filmske trake svojih najboljih uspomena - navodi britanski San. 

Delovi mozga koji su aktivirani u studiji takođe sugerišu da bismo mogli da uđemo u mirno stanje nalik snu koje je slično meditaciji.

- Neverovatno je da se naša tela gase, a mozgovi i dalje mogu naporno da rade u usaglašenim naporima da ispune konačni zadatak. To čitavu stvar čini mnogo manje mračnom - istakao je dr Ajmal Zemar, neurohirurg na Univerzitetu Louizvil Zemar, koji je organizovao studiju.

Prema njegovim rečima, najnoviji nalazi osporavaju dosadašnja uverenja kada se tačno život završava i stvaraju važna naredna pitanja, poput onih u vezi sa vremenom doniranja organa.

- Slične promene moždanih talasa primećene su kod pacova u vreme smrti, ali nikada ranije kod ljudi - istakao je dr Zemar.  

Foto: Printscreen/Frontiers in Ageing Neuroscience

Studija objavljena u Frontiers in Aging Neuroscience, kaže:

- Naši podaci pružaju prve dokaze iz umirućeg ljudskog mozga u neeksperimentalnom kliničkom okruženju akutne nege i zagovaraju da ljudski mozak može imati sposobnost da generiše koordinirano aktivnost tokom perioda bliske smrti.

Međutim, to je samo jedna studija slučaja, sa mozgom koji je već bio povređen od epilepsije. Ipak, to bi moglo otvoriti put za bolje razumevanje onoga što nam se dešava i o čemu razmišljamo kada umremo.

- Nešto što možemo naučiti iz ovog istraživanja je da iako naši voljeni imaju zatvorene oči i spremni su da nas ostave, njihov mozak možda ponavlja neke od najlepših trenutaka koje su doživeli u svojim životima - istakao je Zemar.