DOJENJE I ZDRAVA HRANA STVARAJU GENIJALCE: Kako ishrana utiče na dečju inteligenciju

Foto: pixabay.com

Deca koja su pravilno dojena su nekoliko meseci mentalno naprednija u odnosu na decu koja nisu

Svi roditelji vole da misle da su deca pametna na njih. Tačno je da genetika utiče na inteligenciju dece, ali na njen razvoj utiču i mnogi drugi faktori, među kojima je i ishrana, a sa njom treba da se počne još u trudnoći. Srpski telegraf i Republika otkrivaju čime treba da se hranite i da hranite svoje mališane kako bi kasnije bili pametniji.

DOJENJE NAJBITNIJE

Mozak deteta i inteligencija se razvijaju od samog rođenja, pa je veoma bitno da se ono pravilno hrani. Preporuka je da to u početku bude dojenje.

Foto: pixabay.com

- Majčino mleko je nezamenjivo jer ima optimalan odnos vode, ugljenih hidrata, masti, belančevina, minerala, oligoelemenata i antitela. Zbog toga dojenje treba da bude prvi izbor u prvih devet meseci bebinog života. Za razvoj vitalnih organa poput jetre, pankreasa i mozga potrebno je isto vreme koje je dete provelo u stomaku - rekao je za Srpski telegraf pedijatar Milan Leković i preporučio da se sa dojenjem treba nastaviti do 18. meseca detetovog života, a posle devetog može da se uključi i druga hrana prilagođena tom uzrastu.

- Majčino mleko omogućava maksimalni mentalni razvoj. Deca koja su pravilno dojena su nekoliko meseci mentalno naprednija u odnosu na decu koja nisu - kaže pedijatar i napominje da bi deci trebalo nakon 18. meseca starosti da uvedu zdrave namirnice i da izbegavaju nepreporučljive koje mogu da izazovu alergije i druge zdravstvene probleme.

- Pravilnom ishranom će roditelji obezbediti deci pravilan intelektualni i mentalni razvoj. Najpametnije bi bilo da ne veruju svemu što pročitaju na internetu i da se posavetuju sa pedijatrima o pravilnoj ishrani mališana - zaključuje dr Leković.

ISHRANA U TRUDNOĆI

Za razvoj mozga mališana važna je i pravilna ishrana majke u trudnoći. Stručnjaci tvrde da razvoj mozga kreće već od 16. dana začeća jer tada počinje formiranje neuralne cevi, od koje se razvijaju kičmena moždina i mozak, i zbog toga je bitno da trudnice unose vitamine i minerale, a izdvajaju se folna kiselina, gvožđe, jod i holin.

Foto: pixabay.com

FOLNA KISELINA je veoma bitna u najranijim fazama trudnoće i usled njenog nedostatka javljaju se razvojne anomalije, odnosno mozak i kičmena moždina se ne formiraju u potpunosti. Zeleniš, semenke, orašasti plodovi, goveđa jetra, sok od pomorandže, grejp, ananas i paradajz su odlični izvori folne kiseline.

GVOŽĐE je neophodno za održavanje života ploda, a ono se može naći u nemasnoj govedini, piletini, mahunarkama i žitaricama.

JOD je neophodan za pravilan razvoj mozga, a usled njegovog nedostatka dolazi do mentalne retardacije kod deteta, cerebralne paralize i gluvonemosti. Jod se može naći u sardinama, bakalaru, rakovima, školjkama i algama.

HOLIN deluje na mozak u prenatalnom razvoju i ključan je za razvoj hipokampusa, koji je odgovoran za memoriju, a u isto vreme sprečava oštećenje neuralne cevi. Holin je prisutan u jajima, mesu, pilećoj i goveđoj jetri.

San čuva mozak

Deca koja ne spavaju dovoljno i imaju isprekidan san trpe razna oštećenja na prednjem delu mozga, otkrili su istraživači sa Univerziteta u Cirihu. U istraživanju je učestvovalo 13 dece starosti od pet do 12 godina i otkriveno je da pola sata spavanja, umesto regularnog noćnog sna, može da uzrokuje ozbiljna oštećenja u zadnjim delovima mozga odgovornima za planirane pokrete, prostorno razmišljanje i pažnju.

Foto: pixabay.com