Godina u kojoj smo izašli iz tunela: Ekonomski rezultati 2019. za ponos Srbije!

Foto: Tanjug/S. RADOVANOVIĆ

Radovi na Koridoru 10

Ekonomski rast

2018. godinu srpska ekonomija završila je sa rastom od 4,4 odsto BDP-a, što je bio najveći rast u regionu i jedan od većih u Evropi. Ministar finansija Siniša Mali je već početkom 2019. rekao da imamo jedan od boljih rezultata u Evropi i da svi makroekonomski pokazatelji govore o tome da se Srbija polako približava standardu zemalja koje su članice EU.

Predsednik Srbije je isto tako pohvalio napore Vlade što je istrajala na reformskom putu i izrazio svoje zadovoljstvo zbog postignutih rezultata. Vučić je tada govorio da ono na šta je posebno ponosan jeste stabilan ekonomski rast, stabilan dinar i smanjenje stope nezaposlenosti. Istovremeno, ovih rezultata ne bi bilo da građani Srbije nisu poneli veliki teret na svojim plećima i verovali da će reforme doneti rezultate.

Rast bruto društvenog proizvoda Srbije Godina Stopa rasta (u procentima) 2016 2,8 2017 1,9  2018 4,4 2019 Poslednji kvartal 4,8; procena 4,4 na kraju godine

- To smo uspeli zahvaljujući građanima Srbije, njihovoj veri u teške reforme, a ne u laka, obično lažna obećanja - rekao je Vučić.

Dobar početak godine nedavno je počeo da daje izvanredne rezultate. Za poslednji kvartal predviđa se rast od 5,8 odsto, što će biti najveći rast u Evropi. Investicije u putnu infrastrukturu i privlačenje stranog kapitala pokazuje da je politika Vlade na dobrom put. Tako će Srbija za ovaj obračunski period iza sebe ostaviti Mađarsku (4,8 odsto), Litvaniju (4,2 odsto), Poljsku (4,2 odsto). Iako podaci još uvek nisu kompletirani, stručnjaci smatraju da je teško da neka zemlja u Evropi ima veći rast od Srbije za poslednji kvartal.

Plate i penzije Foto: Republika Foto: Ilustracija Poslanici Skupštine 7. oktobra su usvojili rebalans budžeta, pri čemu je suficit raspodeljen na povećanje plata i uplatu jednokratne pomoći penzionerima. Penzioneri su tako dobili pomoć u visini od 5.000 dinara, a najveće povećanje plata dobili su medicinske sestre 15 odsto, zatim doktori 10 odsto, zaposleni u ustanovama kulture 10 odsto, prosvetari 9, kao i zaposleni u ustanovama socijalne zaštite i MUP. Prosčna plata u Srbiji u javnom sektoru iznosi 65.021 dinar, dok u privatnom sektoru ona se kreće u rasponu od 42.000 do 45.000 dinara. Povećanje plata u javnom sektoru ima za cilj da istovremeno "povuče" i rast plata u privatnom, te je i za 2020 godinu najavljeno povećanje plata i penzija.

Razloga za zadovoljstvo ima i oni su plod teškog rada i istrajne politike koja ne podleže kompromisima i ne traži laka rešenja. Investicije i izgradnja infrastrukture postavile su dobar temelj za napredak i rast u narednom periodu.

 

 

Fabrike

Godina je na izmaku te se čeka konačni obračun priliva stranih investicija u srpsku privredu. Prema podacima koje je objavio "Fajnenšl tajms", Srbija je u prvoj polovini ove godine ostvarila investicije u obimu od 1,9 milijardi evra. Poređenja radi, to predstavlja rast od čak 31 odsto u odnosu na isti period 2018. godine. Ovakav rezultat Srbiju je izbacio na prvo mesto rang liste koju izrađuje ovaj ugledni ekonomski časopis, a u kojoj se gleda odnos između investicija i veličine ekonomije.

Foto: Tanjug/Z. ŽESTIĆ

Predsednik Srbije tokom posete Leskovcu

Početkom januara "Aptiv pakard" je otvorio novu fabriku u Leskovcu. Posao je tada dobilo 400 ljudi, a planira se zapošljavanje 3000 meštana sa juga Srbije. Predsednik Srbije lično je prisustvovao otvaranju ove fabrike i tom prilikom naglasio da ovakve investicije podižu standard jer veći broj plata donosi više novca za potrošnju. Država je u izgradnju ove fabrike koja proizvodi kablove za automobile "mercedes S klase" uložila 7,5 miliona evra, kako bi čelnici kompanije realizovali investiciju na jugu Srbije, što je izuzetno važno za porast standarda ovog nerazvijenog dela Srbije.

Ekonomska politika Vlade zasniva se na ravnomernom razvoju svih delova Srbije. U februaru, Aleksandar Vučić prisustvovao je otvaranju fabrike za proizvodnju zaštitne opreme "Lus Protect" koja je zaposlila 700 ljudi. Tom prilikom, on je najavio i izgradnju postrojenja otpadnih voda kako bi se podigli turistički potencijali Kopanika i razvio seoski turizam. Ono što je važno kod ove investcije jeste da država nije davala podsticaje za otvaranje fabrike, čime se potvrđuje da je politikom Vlade napravljen odličan poslovan ambijent i da više nije potrebno "vabiti" investitore.

Foto: Tanjug/Predsedništvo Srbije

Aleksandar Vučić tokom posete Pančevu

Polovinom juna u Srbiju je stigla velika investicija. Nemački gigant za proizvodnju delova za auto-industriju "ZF" otvorio je svoju fabriku u Pančevu. 460 Pančevaca našlo je zaposlenje u ovoj fabrici, a vrednost celokupnog projekta iznosio je 60 miliona evra. Aleksandar Vučić je prisustvovao otvaranju ove fabrike i tokom obraćanja nije krio svoje zadovoljstvo zbog uspeha koji je napravljen:

- Za tu mi je fabriku Angela Merkel čestitala kako smo je doveli. Za to je čuveni Hrvat Rimac rekao kako je Hrvatska izgubila trku sa Srbijom, da je strašno da ZF ide u Srbiju, a ne u Hrvatsku. ZF otvaramo u Pančevu, posle toga će ZF da ima ja mislim još neke dobre vesti za nas, imaćemo još dobrih vesti za Pančevce i za južni Banat - kazao je tada predsednik Srbije.

 

 

Ni centralnu Srbiju nije zaobišla izgradnja velike fabrike. U novembru je kineski gigant "Yanfeng", koji proizvodi komponente za unutrašnjost automobila svetske klase, otvorio fabriku u Kragujevcu. Otvaranju proizvodonog pogona prisustvovao je i predsednik Srbije, koji je tom prilikom naglasio da uvođenje dualnog obrazovanja donosi rezultate kroz otvaranje fabrika renomiranih proizvođača. Ova fabrika je u prvom mahu zaposlila 200 ljudi, a planira se i proširenje proizvodnje, kao i otvaranje još radnih mesta.

Putna infrastruktura

Nakon godina ulaganja i investiranja, uz mnogorobrojne prepreke, u novembru je konačno završena poslednja deonica Koridora 10. Ovaj auto-put koji povezuje čitavu Evropu je od velikog značaja za građane i privredu Srbije. Prisustvo Aleksandra Vučića i bugarskog premijera Bojka Borisova tokom otvaranja deonice Niš-Gradina, govori o značaju koji ima završetak ovog poduhvata.

Foto: Tanjug/AP

Koridor 10

Koridor 10 predstavlja panevropski put i danas čini važnu saobraćajnicu u tranzitu između zapadne i istočne Evrope. Uz to, 27. decembra završen je i "Y" (Ipsilon krak) Koridora, obilaznica oko Subotice, čime se Srbija bolje povezala sa Mađarskom.

Pored ove žile kucavice srpske putne mreže, Vlada je radila i na drugim značajnim projektima.

Foto: Tanjug/T. VALIČ

Auto-put Miloš Veliki

Auto-put Miloš Veliki otvoren je za saobraćaj avgusta meseca. Deonica od Obrenovca do Čačka, u dužini od 103 kilometara, doprineće povećanju privrednih potencijla zapadne Srbije. Nakon što je otvorena i deonica Surčin-Obrenovac, Koridorom 11 se od našeg glavnog grada do Čačka stiže za manje od sat vremena. Ne samo da je ovaj projekat značajan za razvoj privrede, već on doprinosi i unapređenju bezbednosti u saobraćaju. Sada vozači konačno imaju put kojim mogu da izbegnu ozloglašenu Ibarsku magistralu, poznatu po velikom broju saobraćajnih nesreća.

Foto: YOUTUBE.COM/ Tanjug News Agency official

Vučić na otvaranju radova prvog digitalnog auto-puta

Sam kraj građevinske sezone simbolično je obeležen otvaranjem radova na deonici prvog digitalnog auto-puta Pojate-Preljina, najavljući nove trendove u razvoju naše putne infrastrukture.

Zaslužena priznanja

Ovog leta glavna ekonomska vest bio je govor nemačke kancelarke Angele Merkel u Poznanju na samitu premijera regiona.

Foto: MUP Srbije

Samit Zapadnog Balkana u Poznanju

Ona je tom prilikom rekla da je Srbija ostvarila napredak u ekonomiji:

- Ne želim da pominjem nikoga pojedinačno, ali je u Srbiji ostvaren veoma pozitivan razvoj - rekla je Merkelova, što je vrlo neobično jer premijerka Nemačke nema taj manir da javno hvali uspeh ekonomskih reformi.

Srbija 2025. Foto: youtube.com/Tanjug News Agency official Ana Brnabić na predstavljanju programa "SRBIJA 2025" Premijerka Ana Brnabić i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predstavili su 28. decembra program "SRBIJA 2025". Cilj ovog plana je obzbeđivanje novog investicionog ciklusa od čak 12 milijardi evra koji će biti finansiran iz budžeta. Premijerka je rekla da ovaj program dolazi nakon uspešnih ekonomskih reformi i rezultata koje je ostvarila vlada u predhodnom periodu. Posebno je naglasila finansijsku stabilnost i suficit u budžetu, kao i pad nezaposlenosti koja je sada jednocifrena i iznosi 9,5 odsto. Predsednik Srbije je tokom predstavljanja programa izneo i konačne ciljeve. Zadaci koji su postavljeni čine se realnim, a krajnji rezultat ostvarivanja programa bila bi prosečna plata u visini od 900 evra, dok bi prosečna penzija iznosila 430-440 evra.

Već pomenuti časopis "Fajnenšel tajms" naveo je da Srbija ima najviše investicija u Evropi. Srbija se polovinom godine našla na prvom mestu rang liste investicija u odnosu na veličinu ekonomije. Predsednik Srbije je povodom ovog izveštaja rekao da sada svaka ozbiljna kompanija usmerava svoj pogled ka Srbiji, što je dovelo do velikog napretka privrede u drugoj polovini godine.

Foto: ST/V. LUKIĆ

Siniša Mali

Ekonomski uspesi tokom godine sumirani su decembra meseca kada je rejting agencija Standard end Pur (Standard & Poor's), poboljšala ocenu kreditnog rejtinga Srbije sa nivoa BB na BB+. Ministar finansija Siniša Mali je na ovu vest rekao da povećanje kreditnog rejtinga predstavlja najbolju nagradu za uspehe tokom 2019. godine.

- Jedna od najvećih svetskih rejting agencija potvrdila je naše dobre rezultate. Oni posebno pohvaljuju što spuštamo nivo javnog duga i što smanjujemo udeo dolarskog duga, i to pre svega zahvaljujući uspešnom emitovanju evroobveznica na međunarodnom finansijskom tržištu. Osim toga, hvale i naše fiskalne rezultate, odnosno suficit u budžetu, kao i nivo stranih direktnih investicija, što je nama posebno važno - zaključio je ministar finansija.

Otvaranje poslednje deonice Koridora 10 predstavlja najznačajniji infrastrukturni projekat koji je završen ove godine. Predsednik Srbije dočekao je premiera Bugarske na drugoj strani tunela Braničevo. Simbolično, ovo predstavlja izlazak Srbije iz "tunela štednje i finansijske konsolidacije" i trasiranje novog puta ekonomskog razvoja.