Zbog njih UGROŽEN ceo zapadni Balkan! Svaki šesti džihadista u Evropi je na Kosovu

Foto: Public

Foto: Ilustracija

Štuni konstatuje da je nivo opasnosti značajno povećan povratkom džihadista, žena i dece iz zone konflikata, a najalarmantnija situacija je na teritoriji Kosova, gde je zabeležen najveći broj džihadista povratnika. On smatra da Priština ne može sebi da priušti njihovu reintegraciju u kosovsko društvo.

- Povratak stranih boraca iz terorističkih organizacija, poput Islamske države i Al Kaide, utiče na bezbednost na zapadnom Balkanu - kaže Štuni, koji je stručnjak za spoljnu politiku i bezbednost.

Normalno je, ističe, da povratak pripadnika radikalnog islama iz zona konflikata u Iraku i Siriji diže nivo bezbednosnog rizika u svim zemljama zapadnog Balkana, posebno na teritoriji Kosova. Štuni navodi da se na zapadni Balkan vratilo oko 460 osoba koje su ratovale za Islamsku državu i Al Kaidu, među kojima su žene i deca. Prema istom istraživanju, kaže on, njih 260 je poginulo u bitkama, dok je 500 i dalje u zoni sukoba. Najviše ih je sa Kosova.

Foto: pixabay.com

Balkan ugrožen

- Kosovo ima negde oko 250 povratnika. Cela evropska zajednica ima 1.500. Verujem da brojevi govore sami za sebe - kaže Štuni.

Štuni smatra da Prištini nedostaju finansije i stručnost za borbu protiv ove pojave i smatra da je pomoć EU jedini izlaz iz trenutne situacije.

- Problem na Balkanu ne treba posmatrati izolovano i Evropska unija bi tu pomoć trebalo da shvati ne kao pomoć Balkanu, već kao pomoć za povećanje nivoa bezbednosti u Evropi - naveo ne Štuni.

Pritom, dodao je, fokus ne bi trebalo da bude samo na borcima sa stranih ratišta, već i na ženama, koje su takođe indoktrinirane tokom boravka u zonama konflikata.

Još veći problem su, ističe, deca koja bez neophodne rehabilitacije, što je dugotrajan proces, ne mogu da idu ni u školu.

Njima je, kaže Štuni, neophodna prethodna psihološka pomoć stručnih ljudi obučenih za rad sa ovakvom decom jer bi u suprotnom moglo doći do ozbiljnih problema. Ne treba, smatra Štuni, zaboraviti i da povratak pojedinaca i porodica nije dobro prihvaćen kod drugih ljudi u njihovim sredinama.

- Nije isključeno da su postojala finansijska iskušenja za njihov odlazak na ratišta, ali to nisu plaćenici. Govorimo o ljudima koji veruju u ideologiju i spremni su da daju svoj život i žrtvuju se za tu ideologiju - rekao je Štuni i istakao da je borba protiv ideologije veoma teška.

Upozorava, naime, da je reč o ideologiji koja je preživela mnoge bombaške napade, mnogo ratova, mnogo zatvora i logora.

- To bi trebalo da nas natera da shvatimo da to nije grupa, to nije nešto što će samo od sebe nestati, to je gangrena koja već preti balkanskom društvu - zaključuje Štuni.