SLUČAJ "MERKATOR" KAO POKAZNI PRIMER: Ekonomski rat Hrvatske protiv Srbije traje, praktično, decenijama, samo se njegov intenzitet menja!

Sprečavali naše privrednike da ulažu u njihovoj zemlji

Dok su Hrvati ovde kupovali šakom i kapom, svaki pokušaj naših privrednika da investiraju u tu zemlju bio je dočekivan na nož i sprečavan na svaki mogući način. Tek tu i tamo neki su uspevali da se probiju, međutim, to su bili više izolovani slučajevi nego uspostavljeno pravilo. Tako je bilo, tako je, manje-više, i ostalo.

Za to vreme, hrvatske firme su se širile po Srbiji, granale svoje poslovanje i u nemalom broju slučajeva svoj profit, a i svašta drugo, iznosile u Hrvatsku, izbegavajući da ovde investiraju više nego što je neophodno, tek toliko da održe proizvodnju.

Takođe, odnos prema radnicima im u najvećem broju slučajeva ni izdaleka nije isti kao što je u Hrvatskoj, a kad to kažemo mislimo ne samo na zarade, već i na druge radne uslove i beneficije.

Iz pitanja koja smo slali "Merkatoru" jasno se vidi geneza čitavog slučaja

1. Prema informacijama našeg lista i uvidom u sudsku dokumentaciju do koje smo došli, uvideli smo da je protiv troje zaposlenih na visokim pozicijama u preduzeću "Merkator S" i same firme pred Privrednim sudom u Beogradu podignut optužni predlog po zahtevu Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu od 27. 3. 2024. To su V. K., N. Ć. i J. B. KP broj predmeta je 162/23. Kako komentarišete ovaj postupak i činjenice navedene u optužnom predlogu da je u promet stavljana nebezbedna hrana, odnosno paprika koja je uvezena iz Albanije s nedozvoljenom količinom opasnih materija (insekticidi i pesticidi)?
2. Hoće li se troje vaših zaposlenih, kao i ovlašćeno lice kompanije odazvati pozivu za usmeni javni pretres zakazan za 13. 11. 2024?
3. Jeste li svesni činjenice da bi se eventualno neodazivanje moglo protumačiti kao opstrukcija postupka i pokušaj da se izbegne odgovornost?
4. Da li je tačno da je firma "Enna fruit" preuzela od "Merkatora S" 95 odsto nabavki za voće i povrće. Zašto je tako odlučeno?
5. Da li ova odluka ima veze s činjenicom da je vlasnik pomenute firme Pavao Vujkovac, koji je kupio 90 odsto "Fortenova grupe", koja je vlasnik "Merkatora S"?
6. Zbog čega se kontrole voća i povrća vrše eksterno u laboratorijama koje nemaju najsjajnije reference, dok se tehnolozi iz "Merkatora S" otpuštaju?
7. Da li je zbog ove promene ugrožen kvalitet namirnica koje stižu do krajnjeg potrošača?
8. Da li se sve ovo radi zarad izvlačenja novca iz "Merkatora S" u Hrvatsku?
9. Da li je gospodin Fabris Peruško u "Merkatoru S" postavio svog prijatelja Nikolu Ćorsovića kao člana uprave?
10. Da li je tačno da Nikola Ćorsović pravi listu za otkaze, koju CEO Lazar Marković bespogovorno sprovodi?
11. Da li je tačno da je doneta odluka da se do kraja godine otpusti 100 visokostručnih zaposlenih?
12. Da li je tačno da nisu predviđena nikakva finansijska sredstva za nove investicije, otvaranje novih radnji i opreme?
13. Zbog čega se u Srbiji dobavljačima duguje 130.000.000 evra, dok u Hrvatskoj nema duga?
14. Šta je sve od imovine kompanije u Srbiji prodato u prethodnih 12 meseci?

Bezobrazni dvostruki aršini prema dobavljačima ovde i u Hrvatskoj

Kolike su razmere ekonomskog rata protiv Srbije vidi se i po činjenici da "Merkator S" trenutno duguje dobavljačima čak 130.000.000 evra. Pritom, rok u kojem obaveze isplaćuju, kako smo saznali od većeg broja dobavljača, u proseku je 105-110 dana, što znači da je dosta onih koji čekaju svoj novac i mnogo duže. Nedajbože da sistem potpuno pukne, stradali bi samo srpski dobavljači jer ne bi imali odakle da se naplate. A i ovako muku muče da isplate svojim radnicima plate, prinadležnosti prema državi i ostale obaveze, s obzirom na to koliko kasne isplate "Merkatora S" prema njima.

Posebno sve ovo dobija na značaju kada se u obzir uzme činjenica da je dug "Merkatora" prema dobavljačima u Hrvatskoj praktično ravan nuli. Zapitajte se zašto?

Pod lupom komisije i tužilaštva zbog sumnje da su nameštali cene

Radom "Merkatora S" uveliko se bave nadležni organi, istražujući ulogu u kartelskom udruživanju. Naime, ovo je jedan od četiri trgovinska lanca, protiv kojih je Komisija za zaštitu konkurencije (antimonopolska komisija) pokrenula postupak, sve zbog sumnje da su ugovarali cene. Uključilo se i Više javno tužilaštvo u Beogradu, koje istražuje postoje li elementi krivičnog dela u sklapanju tih restriktivnih sporazuma, odnosno eliminisanju konkurencije.

Prema Zakonu o zaštiti konkurencije, članom 68, propisano je da maksimalna kazna bude do 10 odsto ostvarenog godišnjeg prihoda kompanije. To bi bio značajan udarac, imajući u vidu da je, prema podacima iz finansijskih izveštaja, "Merkator S" 2023. ostvario prihod od 885 miliona evra, pa bi u tom slučaju morao da plati kaznu od 88,5 miliona evra.