Rudnik "Jadar“ ne bi ugrozile čak ni velike poplave i zemljotresi

Šta bi se desilo sa rudnikom, postrojenjem za preradu jadarita i deponijom otpada u slučaju katastrofalnih poplava i drugih elementarnih nepogoda? Ovo pitanje sasvim razumljivo izaziva zabrinutost kod građana, posebno kada se setimo velikih poplava koje su zadesile Srbiju 2014. godine i mogućnosti da usled klimatskih promena dođe do još ekstremnijih vremenskih obrazaca.

Ipak, prirodni udesi nisu nešto o čemu bi trebalo brinuti kada je u pitanju rudnik litijuma. Nezavisni stručnjaci koji su radili studije procene uticaja na životnu sredinu uzeli su obzir sve rizike nepogoda, uključujući poplave i zemljotrese. Poslednja studija o modeliranju poplava na reci Jadar uključila je čak i prognozirane klimatske promene, u skladu sa regionalnim klimatskim modelima.

Prirodni hazardi zasebno obrađeni

Razvoj projekta "Jadar“, koji prema svim ekonomskim pokazateljima predstavlja ogromnu razvojnu šansu za Srbiju, pažljivo je osmišljen tako da se izbegnu ili maksimalno smanje potencijalni uticaji na životnu sredinu. Drugačije i ne bi mogao da se realizuje, jer Rio Tinto prvo mora da naučnim studijama dokaže da su rudnik i fabrika bezbedni za životnu sredinu i zdravlje ljudi i taj proces je u toku.

Foto: Rio Tinto

 

Nacrti studija su već nekoliko meseci javno dostupni i pružili su priliku svima da se uvere da su inženjerska rešenja projektovana prema najvišim svetskim standardima, garantujući sigurnost čak i u slučaju prirodnih pojava koje se statistički događaju jednom u 10.000 godina.

Prirodni hazardi su na Projektu "Jadar“ obrađeni kao zasebni segmenti studije. Zaštita od mogućih velikih voda je u proračunima uzeta za povratni period od 10.000 godina. Razmotren je i scenario 24-satnih padavina koje se javljaju jednom u hiljadu godina i zaključak je da bi  postrojenja u okviru Projekta „Jadar“ ostala nepoplavljena. Kako je opisano u nacrtima studija, sve četiri lagune u okviru kompleksa opremljene su vodonepropusnim dnom koje izoluje vode koje se prikupljaju sistemom sabijene gline i sintetičkih materijala visoke gustine i elastičnosti.

Pažljiv odabir lokacije

Da bi centralni kompleks bio zaštićen od poplava u svim mogućim scenarijima, rađene su obimne hidrološke i hidrauličke analize kako bi se pronašla najbolja tehnička rešenja i najbolje lokacije za projektovanje nadzemnih objekata. Teren na kome je predviđena izgradnja centralnog kompleksa je prirodna rečna terasa izdignuta iznad nivoa reke Korenite i Jadra. Sama lokacija centralnog postrojenja je birana tako da okna, deponija rudarskog otpada i procesno postrojenje budu zaštićeni od maksimalne moguće poplave koja teoretski može da se desi i koja se dešava jednom u 10.000 godina. Poređenja radi, katastrofalne poplave koje su zadesile celu Srbiju tokom 2014 godine su procenjene na verovatnoću pojave jednom u 100 do 500 godina.

Kada je reč o zemljotresu, urađena je studija za povratni period od 10.000 godina za  čitavo područje Jadra. Na osnovu istorijskih podataka uočeno je da se u tom području nije desila neka pojava ovog tipa, dok je u okolini najbliža registrovana u Mionici 1998. godine. Ovaj potres se desio u plićim delovima Zemljine kore, 75 km od područja Projekta "Jadar“, u drugoj geotektonskoj jedinici.

Dakle, zemljotresi, poplave i slični rizici nisu nikakve nepoznanice kako tvrde protivnici projekta. Ovi scenariji su već detaljno razrađeni Seveso i brojnim drugim studijama, koje su javno dostupne. Zaključeno je da bi sva postrojenja i objekti u okviru Projekta „Jadar“ bili među retkim objektima na teritoriji Jadra koji bi mogli da odole opisanim udesnim scenarijima i to bez uticaja na životnu sredinu izvan dozvoljenih granica propisanih najvišim standardima zaštite životne sredine Republike Srbije i EU. 

Bonus video