PODVODNI SVET U BEOGRADU: Posetite javni akvarijum i tropikarijum na Topčideru

 

Foto: ST/N. PANČIĆ

Podvodni svet na Topčideru

"Životinjice - mace, kuce, ptice, ribe i gmizavci - neraskidivi su deo našeg života. Učinimo im život dostojanstvenim i srećnim, a one su srećne samo kad su blizu nas", piše na tabli iznad akvarijuma, s likovima iz omiljenih crtaća Dorom i Sunđer Bobom. Zvezdana kapija Javnog akvarijuma i tropikarijuma u Beogradu otvorena je svakog dana, a ulaz je besplatan. Beogradski akvarijum je jedini tog tipa u državi, a sredstva za ovaj projekat obezbeđuju prirodnjaci i entuzijasti, bez ikakve pomoći turističke organizacije i države.

- Ovo je mesto gde se rađaju srećne misli - slika je prostorije od 400 kvadrata koja je pretvorena u egzotično stanište nesvakidašnjih bića. Menadžer projekta Branislav Jakovljević svoje znanje, profesionalnost i stručnost deli s decom školskog uzrasta, studentima i ljubiteljima prirode, a oni tvrde da je akvarijum i tropikarijum bio neophodan za sve otuđene od prirode, a mnogo ih je.

Decu povezuje s prirodom

- Javni akvarijum i tropikarijum naš je pokušaj da ljudi počnu da se bave životinjama, odnosno da nauče kako funkcioniše riba ili gmizavac kao ljubimac i kako se čuvaju. Profesijom kojom se bavim, a to je pravljenjem akvarijuma i tropikarijuma, pokušavam da ubacim prirodu u naše okruženje, samim tim i ideju šta sve može da se čuva u dvorišnim jezerima, akvarijumima i šta znači voda u prostoriji. Takođe, imamo 90 odsto programa za šesti razred, ovde na licu mesta, zatim program za studente i srednjoškolce. Sva deca kad dođu ovde tačan su pokazatelj da smo povezani čvrsto s prirodom - kaže Jakovljević.

Istočnjačke ribe sreće i blagostanja aruane, diskursi i skalari, ozloglašene pirane iz Amazona, azijske ribe, vijetnamski som, riba gušter, meksička hodajuća ribica, ribice Nemo, Dori, Sunđer Bob, Patrik, papagaji, ribe Save i Dunava, Jadranskog mora, gušteri i zmije iz Afrike na jednom mestu čine nesvakidašnju prirodnu kolekciju. Sve one imaju svoje dobro opremljene akvarijume, u kojima uživaju u sasvim prirodnom ambijentu, u morskom kamenju i algama.

- Sve ove životinje došle su iz različitih krajeva sveta. Neke smo uvozili, donosili iz inostranstva, što donacijama ljudi koji više nisu mogli da čuvaju papagaje, iguane, kornjače i druge ljubimce. Mi udomljavamo i te životinje samo ako imaju prave uslove za čuvanje, što podrazumeva određenu temperaturu, ultraljubičastu lampu. Za neke vrste je potrebno stanište sa pola vode, a pola suvom površinom, kad nam ljudi pokažu da imaju to sve, onda mogu da uzmu životinju, a ponekad i mi napravimo pogodne uslove - kaže menadžer projekta.

Foto: ST/N. PANČIĆ

Kornjače

Kada stojite ispred akvarijuma punog pirana ili gledate u kinesku kornjaču mekog oklopa, kojih Kinezi pojedu 12 miliona godišnje, sigurno ćete ugasiti telefone. Posetioci pred ovim vodenim prizorima ostaju zatečeni, a u Noći muzeja više od 3.000 ljudi želelo je da vidi specifične vrste životinja. Izložbe podvodnih fotografija, gledanje autorizovanih filmova vodenog sveta neke su od aktivnosti Javnog akvarijuma.

Foto: ST/N. PANČIĆ

Branislav Jakovljević

Beg iz digitalnog sveta

- Sve je inspirisano prirodom. Kada dođu, ne zna se ko je srećniji, deca ili roditelji. Ovde padaju sva oružja, ljudi prelaze iz digitalne varijante u svet prave prirode. Dolazili su i roditelji s decom s posebnim potrebama, kažu da se u ovom prostoru mnogo drugačije ponašaju nego kod kuće - kaže Jakovljević i dodaje da nas uskoro očekuje i spoljni deo s bonsaijem, japanskim šaranom i kornjačama, napolju će biti i sala za učenje, u kojoj će deca učiti sve o bonsai kulturi i dr.

Planovi za budućnost postoje, ideja je rođena kod naših stručnjaka, ne moramo da dovodimo i plaćamo strane, dovoljno je da se angažuje država i nekoliko organizacija, što bi Javni akvarijum i tropikarijum stavilo na mesto broj jedan destinacije za posetu Srbije i Beograda.

- Voleo bih da u budućnosti ovaj akvarijum funkcionište potpuno samostalno. Svuda u svetu ovo je mesto gde se ljudi druže i okupljaju. Idealno bi bilo da iz ovog našeg akvarijuma prerastemo u nešto veće, po uzoru na Budimpeštu. Mi znamo i umemo, domaća smo snaga i sopstvenim sredstvima želimo da napravimo nešto veliko i dobro. Često od posetilaca čujem da nam je "ovo trebalo svih ovih godina". Pre svega treba deci, kod nas ljudi dolaze jedanput nedeljno da se deca druže sa životinjama, a kada otvorimo knjigu utisaka i vidimo šta su sve pisali, znamo da ovo za šta se borimo nije uzalud - zaključuje Branislav Jakovljević.