DRESIRAJTE SVOG PSA U 4 KORAKA!

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

KOMANDA NE

Prvo što pas mora naučiti je šta sme, a šta ne sme. Tu dolazimo do prve naredbe koju će štene naučiti, a to je naredba  NE koja označava zabranu. Zabrana NE izriče se kratko ali oštrim tonom i moramo ponoviti postupak sve dok štene odustane od onoga što je hteo da uradi. Jedini ispravni način kažnjavanja je da ukoliko ne izvrši naredbu, hvatamo štene za gornji deo vrata sa dva prsta I malo ga protresemo, jer je to štenetu potpuno prirodan način I razumljiv.

Posebno bi trebalo obratiti pažnju da se štene treba kazniti neposredno pre nego što je nešto učinio, a ne u trenutku dok to čini, npr. uzimanje hrane sa ulice, vršenje nužde u kući, grickanje povodca I sl.Nakon izvršene naredbe potrebno je štene nagraditi I to obično nekom poslasticom koja je ukusnija od uobičajene hrane. Ovo je nužno zbog toga da pas poveže naredbu sa nagradom, tako da mu to ujedno bude motiv zbog kojeg će izvršavati naredbe, a pas će biti veseo kada izvršava naredbe. Još jedan oblik nagrade može biti i igra, koju će pas dobijati nakon dobro odrađenog treninga.

DONOŠENJE PREDMETA

Igra psu predstavlja važan deo života. Potrebno je psu nabaviti igračku koja će psu predstavljati plen I koja mu neće biti stalno dostupna, već onda kada vi odlučite da se igrate sa njim. Od igrački najbolje se pokazala loptica stavljena u čarapu jer najbolje simulira kretanje plena. Sa psom se igramo tako da igračku vučemo po podu što će zainteresovati psa pa će krenuti u lov za lopticom.

Nakon što je zagrize pas će početi da vuče lopticu prema sebi. U tom trenutku mi takođe vučemo lopticu prema sebi ali ubrzo je puštamo da je pas odnese (to je za njega ulovljeni plen.) U tom trenutku ne smemo dozvoliti sebi da učinimo grešku i krenemo da hvatamo svog psa, jer će pas bežati od nas, nego ukoliko želimo da nam pas uvek donosi lopticu krećemo se na taj način da uvek trčimo ispred psa, i kada nam pas donese lopticu, izgovaramo naredbu APORT, ponudimo mu ukusni zalogaj u zamenu za igračku, a onda, igračku sklonimo.

Foto: pixabay.com

Važno je  napomenuti da nikada ne smemo psu uzeti lopticu iz usta, ili da mu ne dozvolimo da je on odnese, jer će to izazvati frustraciju kod psa i smanjiće mu se želja za igrom. Važno je da bi se održao veliki motiv za igrom, ne igrati se često sa psom, nego samo nakon dobro odrađenih vežbi i to vrlo kratko (par minuta.)Vrlo je važna upornost I doslednost. Nikada ne smemo dozvoliti da pas pobedi, tj da nam nametne svoju volju, jer time za njega više nismo vođa, jer tada nećemo biti u stanju dobiti od njega ono što želimo. Moramo stalno pratiti ponašanje psa i iz toga zaključivati šta pas želi. Ukoliko tokom hranjenja priđemo štenetu ili psu, a on zareži na nas, u tome trenutku on nam govori da ne želi da deli hranu sa nama. Ukoliko se povučemo, on je pobednik.

Zbog toga, u tom slučaju, moramo reagovati čvrsto i odlučno, ukoliko zareži, uzećemo mu posudu sa hranom, tada će ostati bez ostatka obroka. Ukoliko ovo napravimo 2-3 puta pas će shvatiti  da režanjem ne čuva hranu nego ostaje bez nje, a ukoliko ne zareži, neće ostati bez hrane. Moramo biti uporni jer samo tada ćemo osetiti saradnju, kao i njegovu sreću, jer u njegovom životu postoji neko koga će on slediti I gde vi postajete njegov uzor. Pas će za svog vođu učiniti sve.

NAREDBA DOĐI I SEDI

Potrebno je pripremiti komadić nekog ukusnog zalogaja koji ćemo pokazati psu, jer je potrebno da ga zainteresujemo, tako da taj komadić hrane podižemo iznad njegove glave. Pas će pratiti pogledom vašu ruku. Da bi pas zaslužio taj komadić hrane, potrebno je da izgovorite komandu: "SEDI". Kada pas sedne,  psu dajemo zalogaj hrane uz veoma veselu pohvalu "BRAVO".

Pustimo psa da sedi, a ukoliko pas počne da ustaje, glasno i oštro izgovorimo zabranu "NE" i ponovimo naredbu "SEDI", vraćajući rukom lagano psa u početni položaj (ruku mu položimo na zadnji deo tela i lagano pritisnemo ). Ova radnje se naziva korekcija. Korigujemo psa sve dok ne ostane sedeti u tom položaju narednih pet sekundi. Nakon toga ponovo pohvalimo i nagradimo psa i oslobodimo  ga naredbe.

Na ovaj način, ne samo da smo naučili psa da poslušno izvršava naredbu I ostane da sedi, već  postižemo i autoritet kod psa dajući mu jasno do znanja način ponašanja koji mora da poštuje, što je veoma bitno u stvaranju čistog odnosa sa psom. Naredbu SEDI je potrebno vežbati pre hranjenja psa, tako će pas sedeti ispred nas sve dok ne spustimo posudu sa hranom ispred njega. Kasnije, naredba postaje navika. Pas će poslušati naredbu I bez hrane.

Naredbu "DOĐI" vežbamo tamo gde su uslovi ometanja minimalni I gde smo sigurni da će nam pas doći, a da ga nešto drugo u tome ne bi ometalo kao što je drugi pas ili mačka. U početku, vežbajte u svom dvorištu ili kući. Pozovite psa njegovim imenom, glasno izgovorite naredbu DOĐI, ali neposredno pre nego što ga hranite, znači, pozovite ga sa punom posudom hrane, jer će pas veselo dotrčati. Potrebno je ponavljati ovu radnju tri dana. Kada vidimo da pas reaguje na poziv, potrebno je da izdamo prve povezane komande za psa.

Dakle: IME PSA, DOĐI ( izgovorimo pohvalu "BRAVO"), a zatim naredba SEDI (nagradimo ga komadićem hrane).

Nakon par dana proverimo da li je pas shvatio što od njega očekujemo. Pozovemo ga. Pas će tada doći do nas i očekivati nagradu (koju mu sada nećemo dati). Pričekajmo kratko vreme (pazeći da ne izgubimo koncetraciju psa). Ukoliko pas ne učini ništa izdajmo naredbu "SEDI", nagradimo i pohvalimo psa.

Rezultat vašeg rada sa psom, odraziće se na njegovo ponašanje. Pas će shvatiti vremenom šta očekujete od njega. Postepeno psa vodite na mesta sa ometajućim elementima, jer je vrlo važno da je shvatio komandu "DOĐI".

HODANJE NA POVODCU

Za početak treba objasniti kako psa naučiti da poslušno hoda uz nogu jer u slučaju da pas  spada u veće pasmine onda obično i šetnje postaju naporne jer pas neprestano vuče povodac, njuška, hoda levo-desno ispred vlasnika. Takva šetnja naravno nikome nije prijatna, a pogotovo ne vlasniku, pa obično dolazi do toga da je pas sve manje u šetnji ili vlasnik jednostavno psu skine povodac, čime ugrožava njegovu sigurnost. Ukoliko je pas u gradu, odlazi od vlasnika, a vlasnik obično trči za njim. Da bi se izbegli ovakvi problemi, potrebno je naučiti pravila tokom šetnje sa psom.

Opšte pravilo je da se pas vodi sa leve strane, izgovarajući naredbu PORED. 
Šetnja počinje tako da pas sedi uz levu nogu. Na naredbu  PORED, pas i vlasnik psa kreću u pravolinijskom smeru. Ukoliko pas krene u bilo kojem drugom smeru od svog vlasnika potrebno je izgovoriti glasno I oštro zabranu NE i trzajem povodca vratimo psa u prvobitni položaj izgovarajući naredbu PORED. Odmah nakon što se pas postavi u prvobitni položaj potrebno ga je pohvaliti i nagraditi.

U trenutku zaustavljanja izdajemo naredbu SEDI i nagrađujemo psa. Važno je psa naučiti da kada krećemo sa naredbom PORED, krećemo isključivo levom nogom i da nam pas sedi sa leve strane. Iako ovo izgleda vrlo jednostavno, puno vlasnika pasa imaju problema sa šetanjem psa na povodcu. Bitno je napomenuti da se hodanje na povodcu uči čim pas krene u svoju prvu šetnju . Još je bitno napomenuti da se pas ne sme držati na napetom povodcu tokom šetnje, u trenutku korekcije se napravi trzaj, a nakon toga povodac je opušten. Ukoliko imamo napet povodac, pas će pokušavati da savlada otpor koji mu pružamo i svaki put sve će nas jače vući.

Vlasnik psa često greši kada pokušava da psu koriguje ponašanje trzajem povodca u neposrednoj blizini drugog psa, odnosno u trenutku kada se dva psa susretnu, njuškaju i sl. Time možemo izazvati tuču dva psa. Potrebno je reagovati ranije, dok psi nisu u neposrednoj blizini. Ukoliko naš pas krene prema drugom psu moramo reagovati odmah, pre nego što se dva psa susretnu, izgovarajući oštru zabranu NE i trzajem povodca. Nakon što pas prođe kraj drugog psa bez nastojanja da krene prema njemu, obavezno ga moramo nagraditi.

Sledeće što je bitno je ponašanje vlasnika psa tokom šetnje I to kada je pas bez povodca. Većina vlasnika ima problema jer pas negde odjuri. Greška koja se čini je da vlasnik nastoji pratiti svog psa što obično nije u mogućnosti, pa pas ide u šetnju uvek na povodcu. Vrlo važno je  da pas mora paziti na nas, a ne mi na psa. Mi smo vođa, i mi odlučujemo kuda se krećemo, a naš pas nas prati. Znači kada primetimo da nas pas ne gleda, da je otišao od nas, sakrijemo se negde gde nas neće videti (iza drveta ili sl.) Pas će u jednom trenutku primetiti da nas nema (a navikao je da mi njega pratimo a ne on nas), tada će  krenuti da nas traži. Mi za to vreme moramo ostati na mestu sve dok pas  dođe do nas, a nakon što dođe nastaviti šetnju kao da se ništa nije dogodilo (znači bez pohvala, nagrada i sl.). Bitno je da se sakrijemo negde malo dalje od mesta gde nas je pas zadnji put video, jer će nas prvo  tražiti na mestu zadnjeg vizualnog kontakta.

Čestim sakrivanjem pas će jednostavno morati stalno gledati i pratiti nas tokom šetnje. Sledeće što ćemo učiniti je da tokom šetnje stalno menjamo pravac kretanja, čime ćemo opet dobiti od psa veću koncetraciju,  jer pas ni u jednom trenutku neće znati kojim ćemo putem nastaviti šetnju. Treba napomenuti da ukoliko se sakrijemo ne smemo psa dozivati. Time mu opet osiguravamo bezbrižnu šetnju jer, u stvari, ipak mi pazimo na njega, a ne on na nas. Ove vežbe tokom šetnje izvodimo sve do trenutka dok ne primetimo da se ponašanje psa promenilo, da nas više ne napušta I da se češće okreće gledajući gde se nalazimo.