Depeše Vikiliksa: Tajna večera Koštunice i Tadića koja je odredila sudbinu Kosova

Foto: www.profimedia.rs/Tanjug/S. RADOVANOVIĆ

Vojislav Koštunica i Boris Tadić

Ali, krenimo redom...

Vikiliks otkriva da je Tadić 28. avgusta 2006. uveče razgovarao sa Koštunicom o neprihvatanju nezavisnog Kosova kao kamenu temeljcu zajedničke politike. Ovakav stav Tadić je u maju iste godine saopštio tadašnjem američkom ambasadoru u Srbiji Majklu Poltu, koji je zajedno sa drugim diplomatama SAD Frenkom Viznerom i Danijelom Fridom pričao s njim. Nakon misterioznog sastanka Tadića i Koštunice, Amerikanci na sve načine pokušavaju da saznaju detalje, o čemu svedoči depeša 06BELGRADE1381.

- Koštunica se sastao sa Tadićem 28. 8. uveče povodom paketa prioritetnih pitanja, ali nije hteo da nam tokom razgovora otkrije detalje. U narednim danima tražićemo izveštaj od Tadića - stoji u depeši.

KOPANJE INFORMACIJA

U ovom iskopavanju informacija Koštunica se pokazao kao tvrd orah, pa su svoje namere Amerikanci usmerili na Tadića. To očigledno odgovara i njemu, pa veoma brzo iz korena menja svoj stav o Kosovu. Time, kako smatraju naši sagovornici iz tog vremena, koristi priliku da se približi Amerikancima i obezbedi kod njih potpunu dominaciju u odnosu na Koštunicu, koji će se nešto manje od dve godine kasnije sam povući s vlasti.

Depeše koje prenosi Vikiliks jasno osvetljavaju Tadićev zaokret, pa tako on odjednom počinje da podnosi izveštaje američkoj ambasadi na njen zahtev. Između ostalog, raportira im i o susretu sa Koštunicom. U tim izveštajima, prema Vikiliksu, Tadić se između ostalog žalio da "zbog zajedničke kosovske politike sa premijerom ne može da bude kreativniji oko nezavisnosti Kosova". Takođe, ove depeše navode da je srpski predsednik otvoreno počeo da veruje u buduću nezavisnost Kosova stavom da to "ne može da prihvati sada, ali da je njegov budući stav, pod predviđenim poražavajućim okolnostima, neizvestan".

Foto: youtube.com/RTV Pink Official Predrag Rajić Rajić: Dobro nam je nešto ostalo Analitičar Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost smatra dobrim što su Srbi posle Tadića uopšte sačuvali svoju državu. - Kako se Tadić kao predsednik ponašao, srećna je okolnost da nam je nešto ostalo od Srbije. Depeše su dokazale da je zemlja do 2012. imala predsednika koji je polagao račune drugoj zemlji kako bi joj se dodvorio preko njenih ambasadora i dobio podršku ne od svog naroda, nego od tih stranaca i zaštitio njihov interes, a time i svoj lični. Može da nas raduje da je poslednjih godina sa tom praksom gotovo jer Vučić u komunikaciji sa ambasadorom Skotom u svakoj prilici brani isključivo interese Srbije - tvrdi Rajić.

Depeša šifrovana kao 06BELGRADE1202 ističe da je Tadić tadašnjem specijalnom izaslaniku Vizneru "pružio uveravanje da je u sebi obradio i prihvatio neizbežnost nezavisnosti kao ishoda".

Hronologija
- prva Vlada Vojislava Koštunice bila na vlasti od 3. marta 2004. do 15. maja 2007.
- koalicioni sporazum za Vladu sklopili su DSS, G17+, SPO i Nova Srbija
- Vladu podržala i Socijaldemokratska partija, koja je dobila jedno ministarsko mesto
- skupštinsku većinu manjinskoj vladi obezbedila Socijalistička partija Srbije
- predsednik Boris Tadić (DS) raspisao nove izbore 10. novembra 2006. i oni su održani 21. januara 2007.
- Vlada je nastavila da obavlja svoje dužnosti kao tehnička sve dok nije uspostavljena nova 15. maja 2007, čiji je premijer opet bio Koštunica (druga Koštuničina vlada)
- Ova Vlada rasformirana je 7. jula 2008. zbog povlačenja Koštunice pet meseci nakon što je Priština jednostrano proglasila nezavisnost Kosova

IZASLANIK VIZNER

Ni mesec dana nakon susreta s Koštunicom, 25. septembra, Tadić (depeša 06BELGRADE1566) priča sa pomoćnikom američkog državnog sekretara Danijelom Fridom i, kako ovaj piše u Vašingtonu, "reaguje veoma različito od Koštunice, želeći da se fokusira na budućnost posle statusa Kosova". Potom u novembarskom razgovoru sa izaslanikom Viznerom (06BELGRADE1810) ide i korak dalje, i "daleko pragmatičnije od premijera" navodi da shvata da je "ključno da Srbija održi odnose sa ključnim igračima poput SAD", primećujući da će "Srbija to učiniti ako joj on bude na čelu, a u tome mu pomognu Amerikanci".

Boris Tadić u petak nije odgovorio na naša pitanja, dok Koštunica nije bio dostupan na broj telefona poznat redakciji.