ŠTA DONOSI NOVI ZAKON O UNUTRAŠNJIM POSLOVIMA? Svi detalji nacrta - kako u stan bez naloga za pretres, pod biometrijskim nadzorom neće biti svi

Nacrt Zakona o unutrašnjim poslovima izazvao je brojne kontroverze u javnosti. Komentarisalo se da su predviđene odredbe protivustavne i da policiji daju prevelika ovlašćenja, a neke od stavki nacrta koje su izazvale najveće negodovanje jesu mogućnost da policija pretrese stan bez sudskog naloga i biometrijski nadzor.

Ukoliko bude usvojen, Zakon o unutrašnjim poslovima uređivao bi širu oblast, s obzirom na to da se MUP, osim policijskim poslovima, bavi i zaštitom i spasavanjem. Kako objašnjava zamenica sekretara MUP Milica Bondžić, među najznačajnijim novinama koje bi zakon doneo jeste drugačija definicija policije. Policija je time organizovana snaga sistema javne bezbednosti koja štiti život i imovinu ljudi i obuhvata i preventivne i represivne delatnosti.

- Policija na današnji dan, dakle, pre donošenja novog zakona, ima pravo da u izuzetnim slučajevima ulazi u stan i vrši pretres bez svedoka. Cilj je otklanjane opasnosti po ljude i imovinu. Svima će, kada kažemo opasnost za ljude i imovinu, prvo da padne na pamet požar, ali postoje i drugi faktori. Ukoliko postoji osnovana sumnja da se priprema vršenje krivičnog dela, vrši krivično delo ili da je ono izvršeno, kao i ukoliko dođe do nasilja u porodici, Ustav daje mogućnost da se ti slučajevi definišu ovakvim zakonom - kaže Bondžić.

Jedina razlika između postojećeg Zakona o policiji i Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima je to što Nacrt zakona sadrži delimično preciziranje jednog od osnova za ulazak u stan bez naloga suda, u smislu da preciznije definiše šta se smatra ozbiljnom i neposrednom opasnošću.

- Policijski službenici bi imali pravo da sprovedu hitne mere kada je u pitanju nasilje u porodici, i to: privremeno udaljavanje iz stana, privremenu zabranu prilaska i komuniciranja sa žrtvom i obavezno oduzimanje oružja - dodaje.

Kako će da funkcioniše biometrijski nadzor?

Kada je u pitanju korišćenje biometrijskih podataka, ono je namenjeno za lica koja su izvršila krivična dela, lica koja pripremaju terorističke napade, ali i pronalaženje lica koja su žrtve krivičnih dela.

Biometrijska analiza, kako je navedeno, neće se tretirati kao jedini dokaz, već treba da se preduzmu i ostale dokazne radnje, kako bi se potvrdili podaci koje je dao sistem.

- Ako policijski službenik ne može drugačije da utvrdi identitet lica, on se obraća tužilaštvu, a tužilaštvo sudiji za prethodni postupak, kako bi dobio ovlašćenje za korišćenje biometrijskih podataka. Nema automatizovanog korišćenja softvera. Sve i da je rezultat softvera na 99 odsto podudarnosti, policijski službenik mora da se osloni i na druge dokaze kojima bi potvrdio rezultat softvera. Obrada podataka o identitetu vrši se u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima - kaže zamenica sekretara MUP.

Dragan Popović iz Sektora za ljudske resurse dodaje da neće svaki policijski službenik imati pristup svim delovima sistema, kao i da će sistem da beleži identitet policijskog službenika, i vreme u koje mu je pristupio kako bi bile sprečene zloupotrebe.

- Postoje parametri koji ukazuju na neophodnost takvog sistema. Prepoznali smo nekoliko rizika - objašnjava.

Načelnik uprave za međunarodnu operativnu policijsku saradnju Milan Dimitrijević kaže da Evropol još od 2016. godine ima alatku koja ima opciju prepoznavanja lica.

- Mi to nemamo, pa ne možemo da budemo ravnopravn partneri. Srbija je partner Evropola i kontrola rada ne zavisi samo od nas. Interpol i Evropol u svakom momentu mogu da provere naše podatke. Biometrija je jedini način za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala. Kada su u pitanju nestala lica, za njihov pronalazak su nekada ključni minuti. Sud uvek može da izvrši kontrolu rada i da se i tako spreče zloupotrebe - kaže.

Još nije određeno na kojim će s tačno mestima postaviti kamere za biometrijski nadzor - da li će to biti aerodromi, stadioni i slične lokacije - a ukoliko bude uveden, biće korišćen licencirani sistem.

BONUS VIDEO