Prijateljstvo između Francuske i Srbije datira još od 19 veka: Poseta Makrona je znak obnove čvrstih veza

Foto: Tanjug/AP

Emanuel Makron

Kolaković smatra značajnim to što je Makron odlučio da dođe u Srbiju u godini obeležavanja 180. godišnjice od uspostavljanja diplomatskih odnosa dve zemlje i što će posetiti Spomenik zahvalnosti Francuskoj i groblje oslobodilaca Beograda.

- To ukazuje na želju franuskog predsednika i administracije da odaju počast Velikom ratu i najslavnijem periodu u francusko-srpskim odnosima, u kojem je začeta ideja o večitom prijateljstvu i bratstvu po oružju - rekla je Kolaković.

Ona očekuje da će, osim privredne saradnje i potpisivanja više od 20 sporazuma u oblasti ekonomije, Kosovo i Metohija biti jedna od glavnih tema tokom posete Makrona koji je, kako ocenjuje, veoma posvećen nastavku dijaloga Beograda i Prištine bez obzira na to što je Francuska priznala nezavisnost Kosova.

- Mi uvek imamo velika očekivanja od drugih kada je reč o KiM, ali treba imati na umu da je Makron okupiran i drugim važnim pitanjima, kao što su preuređenje EU i jačanje evropskih vrednosti i upravljačkih mehanizama, ali i iranskim nuklearnim pitanjem - navela je Kolaković.

Upitana da li očekuje fleksibilniji stav Makrona prema pitanju KiM i njegovu podršsku da se postigne kompomisno rešenje u kojem Srbija ne bi izgubila sve, Kolaković je navela da u zvaničnom stavu Francuske o KiM nema promene, ali postoji -blaga nijansa u drugačijem razmatranju kosovskog pitanja.

Foto: Tanjug/S. RADOVANOVIĆ

Aleksandra Kolaković

- Francuska administracija uviđa da postoje problemi na KiM, nezavisno od statusa Kosova i odnosa Beograda i Prištine. Makron pokazuje snažno interesovanje da se dođe do kompromisa u bliskoj budućnosti, ali teško je predvideti kakav bi to bio dogovor - kaže Kolaković.

Prema njenim rečima, za Srbiju je značajno što je deo francuskih intelektualaca postavio pitanje da li je Francuska prebrzo priznala nezavisnost Kosova i u tom kontekstu napravila je poređenje sa 1908. i 1912. godinom.

- Francuska nije razumela Srbiju u vreme aneksione krize i u početku Balkanskih ratova, ali je zahvaljujući delovanju i saradnji srpskih i francuskih intelektualaca, promenila stav, pokazala razumevanje za Srbiju i njene interese i u svemu tome pronašla svoje, odnosno, zajedničke interese - navela je Kolaković.

Na pitanje da li Makrona vidi kao političara koji želi da ojača uticaj Francuske na Balkanu i koji u tom smislu u Srbiji vidi strateškog partnera, Kolaković je francuskog predsednika opisala kao energičnog i ambicioznog političara nove generacije koji želi da se postavi na čelo EU, ali i da osnaži uticaj u regionu o čemu je, kako primećuje, govorila i nemačka kancelarka Angela Merkel.

- Uprkos krizama sa kojima se suočavao u spoljnoj politici i na unutrašnjem planu, Makron je ojačao svoju poziciju i uticaj što je vidljivo i kada je reč o izboru čelnika Evropske komisije - navela je Kolaković.

Foto: Tanjug/AP

Foto: Ilustracija

Sa političkog aspekta, evrointegracije vidi kao ključno polje saradnje dve zemlje budući da se Srbija jasno opredelila za evropski put i da Francuska stalno pokazuje želju da pomogne Srbiji u tom procesu.

- Makron ne podržava politiku proširenja EU, ali to ne znači da se protivi evrointegracijama zemalja zapadnog Balkana i Srbije. Tokom njegove posete očekuje se, između ostalog, i potpisivanje sporazuma kojim bi Francuska pomogla da naša administracija dobije evropsku dimenziju koja je potrebna da bismo pristupili EU - navela je Kolaković i primetila da se u poslednje vreme razvija i vojna saradnja Srbije i Francuske što ranije, kaže, nije bio slučaj.

Ističe da je za Francusku veoma važna i kulturna saradnja sa Srbijom i dodaje da je jedna od karakteristika francuske politike, još od kraja 19. veka, da jačanjem kulturnih i ekonomskih uticaja stvara "prethodnicu" svojim snažnim političkim uticajima.

Kolaković podseća da je srpska kultura stvarana i razvijana po francuskom obrascu i da se veliki broj Srba školovao u Francuskoj još od 1841.godine kada je prvi srpski blagodejanac, odnosno, stipendista poslat u Pariz na školovanje.

Foto: Tanjug/AP

Emanuel Makron i Aleksandar Vučić

- Po povratku iz Francuske, stipendisti su postavljani na ključna mesta u državnoj upravi i ministarstvima i bili su nosioci snažnog francuskog uticaja i diplomatske saradnje dve zemlje - navela je Kolaković i ocenila značajnim to što je Srbija prošle godine primljena u Frankofoniju, organizacije koja okuplja više od 80 zemalja.

Dodaje da se poslednjih godina obnavljaju i naučne veze prekinute tokom devedesetih kada je Srbija medijski bila potpuno izolovana, a kao primer navodi saradnju Instituta za političke studije i Univerziteta Sorbona 4.

Te dve ustanove su, podseća, nedavno organizovale konferenciju "Fransusko-srpski odnosi u oblasti diplomatije i medijskog predstavljanja" "Istorijsko iskustvo i savremeni izazovi" kao omaž jubileju uspostavljanja diplomatskih odnosa dve zemlje.