PROCURELI TAJNI DOKUMENTI IZ EU: SRBIJA VODEĆA U REGIONU!

Foto: Tanjug/AP

EU spremno čeka nove članove

Iako se Hrvatska ne spominje izričito, poruka je to iz nacrta strategije Europske komisije nazvane "Verodostojna perspektiva proširenja za zapadni Balkan", u kojoj se navodi da EU ne želi uvoziti granične sporove između država regiona. Ovaj nacrt u koji je Jutarnji list imao uvid, još je zaštićen dokument, a konačna verzija trebala bi se usvojiti i objaviti u februaru sledeće godine, kako je najavio u svom godišnjem govoru o stanju Unije predsjednik Komisije Žan Klod Junker.

Iz strategije je vidljivo da postoje indikativni jasni rokovi samo za Crnu Goru i Srbiju, za koje se kaže da će moći u EU do kraja 2025. godine, a za ostale države samo se navodi da do tada trebaju "uznapredovati u pristupnim pregovorima".

Bilateralni sporovi

- Postoje i dalje važni bilateralni sporovi između država regije koje su preostale za rešavanje. EU neće uvoziti te sporove. Trajno rešenje treba pronaći pre nego što država uđe u EU - piše u dokumentu.

- Sve države se moraju nedvosmisleno obvezati, i rečima i delima, prevladati nasleđe iz prošlosti, postići pomirenje i rešiti otvorena pitanja puno pre njihovog pristupa u EU - 

Konkretno se u hodogramu koji predviđa članstvo Crne Gore i Srbije u EU do 2025. godine kaže da se pre zaključenja pristupnih pregovora moraju rešiti svi granični prelazi jer EU “ne može niti će uvoziti takve probleme”.

- U slučajevima gde granični sporovi ne budu rešeni, strane ih moraju predati bezuslovno na obvezujući način konačnoj arbitraži ili Međunarodnom sudu pravde pre zaključenja pristupnih pregovora i u potpunosti poštovati presude - 

Isto tako se podsećaju lideri regije na to da je članstvo u EU stvar izbora za koji je potreban politički konsenzus i potpora građana i zato ne bi trebala postojati dilema lidera o tome gde pripada Zapadni Balkan i u kojem smeru se kreće. To je očito poruka Srbiji, gde se često postavlja pitanje izbora između EU i Rusije.

Rešavanje odnosa

Za Srbiju je važna i poruka da će morati rešiti odnose s Kosovom putem pravno obvezujućeg dokumenta, za koji se u ovom dokumentu kaže da je ključan za stabilnost cele regije i evropsku perspektivu. U dokumentu su navedeni indikativni koraci za dovršetak članstva Crne Gore i Srbije u EU do 2025. godine. Prema programu, do kraja 2019. godine te države bi trebale biti fokusirane na ispunjenje prelaznih merila iz područja vladavine prava.

Srbija ih ima čak 50, a nakon što se potvrdi njihovo ispunjenje, EU će odrediti merila za zatvaranje tog poglavlja. Osim toga, do kraja te godine Srbija mora ispuniti i prelazno merilo iz poglavlja 35 koje, iako se zove formalno “ostala pitanja”, sadrži uslov sveobuhvatne normalizacije odnosa s Kosovom.

- Srbija i Kosovo najkasnije do ovog roka moraju postići sveobuhvatno normalizaciju odnosa koja bi otvorila put za daljnji supstancijalni napredak Kosova na putu prema Europskim integracijama - stoji u nacrtu uz napomenu da to treba osvežiti kad se objasni vremenski okvir za dijalog.

BiH bi do 2019. godine trebala dobiti status kandidata, naravno, ako do tada dovrši postupak slanja odgovora iz upitnika i Komisija završi svoj deo posla. Albanija će, ispuni li uslove, i Makedonija ako reši pitanje imena s Grčkom, te 2019. godine imati zamah u pregovorima o članstvu.