Otkrivamo! Pismo iz arhiva zloglasnog Štazija baca novo svetlo na ulogu Putina pre pada Berlinskog zida

Foto: Tanjug/AP

Vladimir Putin

Poznato je da je Putin u Drezden stigao 1985. godine. Tada je imao 33 godine i sa svojom suprugom Ludmilom uživao je u prednostima standarda Istočne Nemačke (DDR) nasuprot Sovjetskom Savezu. U drezdenskom arhivu Štazija, tajne policije DDR-a, danas se ne može pronaći ništa više od tankog fragmentiranog dosijea o Putinu. Jedan trag, pismo upućeno Horstu Böhmu, tadašnjem šefu drezdenskih Stasijevih agenata, u kojem traži uspostavljanje telefonske veze za doušnike nemačke policije koja ‘’nas podržava’’, dokazuje da je Putin imao važnu ulogu. Jer nije bilo ko mogao uputiti direktno pismo Böhmu. O njegovoj stvarnoj ulozi niko ne govori otvoreno.

Legendarni šef odeljka Štazijevih agenata i bivši Putinov kolega, Markus Wolf, izjavio je da je ruski predsednik bio ‘’jako marginalan’’ i da su čak ‘’čistačice osvojile njegovu bronzanu medalju’’. Vladimir Usoltsev, kolega s kojim je Putin delio kancelariju, u svojoj knjizi u kojoj opisuje svakodnevicu KGB-ovaca u Drezdenu priznaje da su imali ulogu zapošljavanja novih agenata, ali većinu vremena su provodili pišući ‘’besmislene izveštaje’’. Ruska državna televizija je takođe tvrdila da Putin nije učestvovao u ilegalnim operacijama.

Drezden je ionako bio u provinciji i daleko od stvarnih akcija koje su se dešavale u Istočnom Berlinu.

No, upravo provincijski karakter Drezdena omogućio je sprovođenje aktivnosti daleko od glavnih događanja, špijunskih očiju i Francuza, Amerikanaca i Zapadnih Njemaca koji su motrili na situaciju u Istočnom Berlinu. Drezden je postao mesto na kojem su se zapadne terorističke organizacije susretale s agentima KGB-a i štazijevcima. Putin je bio smešten u Drezdenu samo kako bi sprovodio misije kojima je bio cilj destabilizirati Zapad.

Danas, jedan bivši član Frakcije Crvene armije (RAF), takođe poznate kao grupa Baader-Meinhof i jedna od najuticajnijih levičarskih terorističkih grupa u Zapadnoj Nemačkoj, tvrdi da su njihovi članovi susretali u Drezdenu. Putin je pružao podršku članovima grupe koja je 70-ih i 80-ih godina širila teror u Zapadnoj Nemačkoj. KGB je uspostavio veze s brojnim levičarskim terorističkim organizacijama, ponajviše PFLP-om, Narodnim frontom za oslobođenje Palestine koja predstavlja najradikalniju struju u Palestinskoj oslobodilačkoj organizaciji (PLO) Jasera Arafata.

Kampovi

Organizacija je bila odgovorna za niz otmica aviona i bombaških napada krajem 60-ih i 70-ih, a tajni dokumenti iz arhiva sovjetskog Politbiroa dokazuju da je KGB pružao oružje vođi PFLP-a Wadieju Haddadu i imenovao ga svojim ‘’tajnim agentom”. Istovremeno štazijevci su postali glavna podrška KGB-u. Godine 1969. otvorili su tajni kamp za obuku izvan Istočnog Berlina za pripadnike PLO-a te su stvorili mrežu terorističkih kampova za obuku širom Bliskog istoka.

Kasnih 60-ih Zapadnu Nemačku obežilo je niz napada, atentata, otmica i pljački banaka od strane militanata Baader-Meinhofa. Nakon što je policija pojačala progon i hapšenja, članovi grupe su svoje utočište našli u Istočnoj Nemačkoj gde su im štazijevci pružili lažni identitet. Kasnija istraživanja dokazala su da je njihova saradnja bila puno dublja jer su tajni agenti bili povezani s bombardiranjem američke vojne baze u Ramštajnu 1981. i pokušajem ubijstva američkog generala. Zločini i njihova umešanost nikada nisu istraženi, kao ni povezanosti KGB-a i RAF-a.

Zločini

Sovjeti su u to vreme nadzirali operacije Stasija, a kontrola KGB-a je bila toliko velika da je bivši član RAF-a rekao da Erich Mielke, šef štazijevaca optužen za zločine, ‘’nije mogao ni prdnuti bez da prvo nije dobio dozvolu iz Moskve’’. U tom okruženju radio je Putin. Bivši član RAF-a opsuje susrete prema kojima bi vozom putovali u Istočnu Nemačku gde su se susretali sa Štazijevim agentima.

Oni bi ih dočekali u sovjetskom automobilu Zil koji bi ih odveo do sigurne kuće u Drezdenu. Tu bi im se pridružio Putin i još jedan njegov kolega iz KGB-a. “Nikada nam ne bi dali direktive direktno. Rekli bi samo: Čuli smo da to planirate, kako to želite učiniti? I dali predloge. Predlagali bi druge ciljeve i pitali nas šta trebamo. Uviek su nam trebali oružje i novac.” RAF nije mogao kupiti oružje u Zapadnoj Nemačkoj pa je popis trebalo predati Putinu i kolegama.

RAF-ove aktivnosti na Zapadu postale su ključni dio pokušaja KGB-a da sruši i destabilizira Zapad, tvrdi bivši član terorističke skupine koji smatra kako su oni postali Putinove marionete. Prema njegovim rečima, Putin je bio među vođama na tim sastancima, a jedan od Štazijevih generala samo je primao naredbe. Slične navode opovrgavaju mnogobrojni bliski saradnici Putina.

Priču bivšeg člana RAF-a nemoguće je proveriti jer je većina njegovih kolega u zatvoru ili mrtva. Nakon pada Berlinskog zida Putin i ostali ljudi iz KGB-a zabarikadirali su se u svojoj vili. Putin je u jednom intervjuu rekao: “Palili smo papire noć i dan. Uništili smo sve - svu našu komunikaciju, popise kontakata i mreže naših agenata. Lično sam spalio ogromnu količinu materijala. Zapalili smo toliko stvari da je peć pukla”.